< Самуил 2 22 >

1 Пәрвәрдигар уни барлиқ дүшмәнлиридин һәм Саул падишаниң қолидин қутқузған күни, у Пәрвәрдигарға бу күйни ейтти: —
Locutus est autem David Domino verba carminis hujus in die qua liberavit eum Dominus de manu omnium inimicorum suorum, et de manu Saul.
2 У мундақ деди: — Пәрвәрдигар мениң хада теғим, мениң қорғиним, мениң ниҗаткаримдур!
Et ait: [Dominus petra mea, et robur meum, et salvator meus.
3 Худа мениң қорам тешимдур, мән Униңға тайинимән — У мениң қалқиним, мениң қутқузғучи мүңгүзүм, Мениң егиз мунарим вә башпанаһим, мениң қутқузғучимдур; Сән мени зораванлардин қутқузисән!
Deus fortis meus: sperabo in eum; scutum meum, et cornu salutis meæ: elevator meus, et refugium meum; salvator meus: de iniquitate liberabis me.
4 Мәдһийиләргә лайиқ Пәрвәрдигарға мән нида қилимән, Шундақ қилип, мән дүшмәнлиримдин қутқузулимән;
Laudabilem invocabo Dominum, et ab inimicis meis salvus ero.
5 Чүнки өлүмниң асарәтлири мени қоршивалди, Ихлассизларниң ямрап кетиши мени қорқитивәтти;
Quia circumdederunt me contritiones mortis: torrentes Belial terruerunt me.
6 Тәһтисараниң танилири мени чирмивалди, Өлүм сиртмақлири алдимға кәлди. (Sheol h7585)
Funes inferni circumdederunt me: prævenerunt me laquei mortis. (Sheol h7585)
7 Қийналғинимда мән Пәрвәрдигарға нида қилдим, Худайимға пәряд көтәрдим; У ибадәтханисидин авазимни аңлиди, Мениң пәрядим Униң қулиқиға кирди.
In tribulatione mea invocabo Dominum, et ad Deum meum clamabo: et exaudiet de templo suo vocem meam, et clamor meus veniet ad aures ejus.
8 Андин йәр-зимин тәврәп силкинип кәтти, Асманларниң һуллири дәһшәтлик тәврәнди, силкинип кәтти; Чүнки У ғәзәпләнди.
Commota est et contremuit terra; fundamenta montium concussa sunt, et conquassata: quoniam iratus est eis.
9 Униң димиғидин ис өрләп туратти, Ағзидин чиққан от һәммисини жутувәтти; Униңдин көмүр чоғлири чиқти;
Ascendit fumus de naribus ejus, et ignis de ore ejus vorabit: carbones succensi sunt ab eo.
10 У асманларни еңиштүрүп егип чүшти, Пути астида тум қараңғулуқ еди.
Inclinavit cælos, et descendit: et caligo sub pedibus ejus.
11 У бир керуб үстидә пәрваз қилди, У шамалниң қанатлирида көрүнди.
Et ascendit super cherubim, et volavit: et lapsus est super pennas venti.
12 У қараңғулуқни, шундақла жиғилған суларни, Асманларниң қоюқ булутлирини, Өз әтрапида чедири қилди.
Posuit tenebras in circuitu suo latibulum, cribrans aquas de nubibus cælorum.
13 Униң алдида турған йоруқлуқтин, Отлуқ чоғлар чиқип өтти;
Præ fulgore in conspectu ejus, succensi sunt carbones ignis.
14 Пәрвәрдигар асманда гүлдүрлиди; Һәммидин алий Болғучи авазини яңратти;
Tonabit de cælo Dominus, et excelsus dabit vocem suam.
15 Бәрһәқ, У оқлирини етип, [дүшмәнлиримни] тарқитивәтти; Чақмақларни чақтуруп, уларни қийқас-сүрәнгә салди;
Misit sagittas et dissipavit eos; fulgur, et consumpsit eos.
16 Шуниң билән деңизниң тәкти көрүнүп қалди, Аләмниң һуллири ашкариланди, Пәрвәрдигарниң тәнбиһи билән, Димиғиниң нәпәсиниң зәрбиси билән.
Et apparuerunt effusiones maris, et revelata sunt fundamenta orbis ab increpatione Domini, ab inspiratione spiritus furoris ejus.
17 У жуқуридин қолини узитип, мени тутти; Мени улуқ сулардин тартип алди.
Misit de excelso, et assumpsit me, et extraxit me de aquis multis.
18 У мени күчлүк дүшминимдин, Маңа өчмәнләрдин қутқузди; Чүнки улар мәндин күчлүк еди.
Liberavit me ab inimico meo potentissimo, et ab his qui oderant me: quoniam robustiores me erant.
19 Күлпәткә учриған күнүмдә, улар маңа қарши һуҗумға өтти; Бирақ Пәрвәрдигар мениң таянчим еди.
Prævenit me in die afflictionis meæ, et factus est Dominus firmamentum meum.
20 У мени кәңри-азатә бир җайға елип чиқарди; У мени қутқузди, чүнки У мәндин хурсән болди.
Et eduxit me in latitudinem: liberavit me, quia complacui ei.
21 Пәрвәрдигар һәққанийлиғимға қарап маңа илтипат көрсәтти; Қолумниң һалаллиғини У маңа қайтурди;
Retribuet mihi Dominus secundum justitiam meam: et secundum munditiam manuum mearum reddet mihi.
22 Чүнки Пәрвәрдигарниң йоллирини тутуп кәлдим; Рәзиллик қилип Худайимдин айрилип кәтмидим;
Quia custodivi vias Domini, et non egi impie a Deo meo.
23 Чүнки униң барлиқ һөкүмлири алдимдидур; Мән Униң бәлгүлимилиридин чәтнәп кәтмидим;
Omnia enim judicia ejus in conspectu meo, et præcepta ejus non amovi a me.
24 Мән Униң билән ғубарсиз жүрдум, Өзүмни гунадин нери қилдим.
Et ero perfectus cum eo, et custodiam me ab iniquitate mea.
25 Вә Пәрвәрдигар һәққанийлиғимға қарап, Көз алдида болған һалаллиғим бойичә қилғанлиримни қайтурди.
Et restituet mihi Dominus secundum justitiam meam, et secundum munditiam manuum mearum in conspectu oculorum suorum.
26 Вападар-меһриванларға Өзүңни вападар-меһриван көрситисән; Ғубарсизларға Өзүңни ғубарсиз көрситисән;
Cum sancto sanctus eris, et cum robusto perfectus.
27 Сап диллиқларға Өзүңни сап диллиқ көрситисән; Тәтүрләргә Өзүңни тәтүр көрситисән;
Cum electo electus eris, et cum perverso perverteris.
28 Чүнки Сән аҗиз мөмин хәлиқни қутқузисән; Бирақ көзлириңни тәкәббур үстигә тикип, Уларни шәрмәндә қилисән;
Et populum pauperem salvum facies: oculisque tuis excelsos humiliabis.
29 Чүнки Сән Пәрвәрдигар мениң чирақимдурсән; Пәрвәрдигар мени басқан қараңғулуқни нурландуриду;
Quia tu lucerna mea, Domine, et tu, Domine, illuminabis tenebras meas.
30 Чүнки Сән арқилиқ дүшмән қошуни арисидин жүгүрүп өттүм; Сән Худайим арқилиқ мән сепилдин атлап өттүм.
In te enim curram accinctus: in Deo meo transiliam murum.
31 Тәңрим — Униң йоли мукәммәлдур; Пәрвәрдигарниң сөзи синап испатланғандур; У Өзигә таянғанларниң һәммисигә қалқандур.
Deus, immaculata via ejus; eloquium Domini igne examinatum: scutum est omnium sperantium in se.
32 Чүнки Пәрвәрдигардин башқа йәнә ким илаһтур? Бизниң Худайимиздин башқа ким қорам таштур?
Quis est Deus præter Dominum, et quis fortis præter Deum nostrum?
33 Тәңри мениң мустәһкәм қорғинимдур; У йолумни мукәммәл, түп-түз қилиду;
Deus qui accinxit me fortitudine, et complanavit perfectam viam meam.
34 У мениң путлиримни кейикниңкидәк қилиду; У мени жуқури җайлиримға турғузиду;
Coæquans pedes meos cervis, et super excelsa mea statuens me;
35 Қоллиримни уруш қилишқа үгитиду, Шуңлашқа биләклирим мис каманни керәләйду;
docens manus meas ad prælium, et componens quasi arcum æreum brachia mea.
36 Сән маңа ниҗатиңдики қалқанни бәрдиң, Сениң мулайим кәмтәрлигиң мени улуқ қилди.
Dedisti mihi clypeum salutis tuæ, et mansuetudo tua multiplicavit me.
37 Сән қәдәмлирим астидики җайни кәң қилдиң, Мениң путлирим тейилип кәтмиди.
Dilatabis gressus meos subtus me, et non deficient tali mei.
38 Мән дүшмәнлиримни қоғлап йоқаттим, Улар һалак болмиғичә һеч янмидим.
Persequar inimicos meos, et conteram, et non convertar donec consumam eos.
39 Қайта туралмиғидәк қилип, Уларни һалак қилип янҗидим, Улар путлирим астида жиқилди.
Consumam eos et confringam, ut non consurgant: cadent sub pedibus meis.
40 Сән җәң қилишқа күч билән белимни бағлидиң; Сән маңа һуҗум қилғанларни путум астида егилдүрдүң;
Accinxisti me fortitudine ad prælium: incurvasti resistentes mihi subtus me.
41 Дүшмәнлиримни маңа арқини қилип қачқуздуң, Шуниң билән мән маңа өчмәнләрни йоқаттим.
Inimicos meos dedisti mihi dorsum; odientes me, et disperdam eos.
42 Улар тәлмүрди, бирақ қутқузидиған һеч ким йоқ еди; Һәтта Пәрвәрдигарға қаривиди, Уму уларға җавап бәрмиди.
Clamabunt, et non erit qui salvet; ad Dominum, et non exaudiet eos.
43 Мән уларни соқуп йәрдики топидәк қиливәттим; Кочидики патқақтәк мән уларни чәйливәттим; Уларниң үстидин петиқдивәттим.
Delebo eos ut pulverem terræ; quasi lutum platearum comminuam eos atque confringam.
44 Сән мени хәлқимниң низалиридин қутқузғансән; Сән мени әлләрниң беши болушқа сақлидиң; Маңа ят болған бир хәлиқ хизмитимдә болмақта.
Salvabis me a contradictionibus populi mei; custodies me in caput gentium: populus quem ignoro serviet mihi.
45 Ят әлдикиләр маңа зәиплишип тәслим болиду; Аңлиши биләнла улар маңа итаәт қилиду;
Filii alieni resistent mihi; auditu auris obedient mihi.
46 Ят әлдикиләр чүшкүнлишип кетиду; Улар өз истиһкамлиридин титригән һалда чиқип келиду;
Filii alieni defluxerunt, et contrahentur in angustiis suis.
47 Пәрвәрдигар һаяттур! Мениң Қорам Тешим мубарәкләнсун; Ниҗатим болған қорам таш Худа алийдур, дәп мәдһийиләнсун!
Vivit Dominus, et benedictus Deus meus, et exaltabitur Deus fortis salutis meæ.
48 У, йәни мән үчүн толуқ қисас алғучи Тәңри, Хәлиқләрни маңа бойсундурғучидур;
Deus qui das vindictas mihi, et dejicis populos sub me.
49 У мени дүшмәнлирим арисидин чиқарған; Бәрһәқ, Сән мени маңа һуҗум қилғанлардин жуқури көтәрдиң; Зораван адәмдин Сән мени қутулдурдуң.
Qui educis me ab inimicis meis, et a resistentibus mihi elevas me: a viro iniquo liberabis me.
50 Мошу сәвәплик мән әлләр арисида саңа тәшәккүр ейтимән, и Пәрвәрдигар; Намиңни улуқлап күйләрни ейтимән;
Propterea confitebor tibi, Domine, in gentibus, et nomini tuo cantabo:
51 У болса Өзи тиклигән падишаға зор қутқузушларни беғишлайду; Өзи мәсиһ қилғиниға, Йәни Давутқа һәм униң нәслигә мәңгүгә өзгәрмәс муһәббәтни көрситиду.
magnificans salutes regis sui, et faciens misericordiam christo suo David, et semini ejus in sempiternum.]

< Самуил 2 22 >