Marcos 15
1 Y luego por la mañana, habiendo tenido consejo los príncipes de los sacerdotes con los ancianos, y con los escribas, y con todo el concilio, llevaron a Jesús atado, y le entregaron a Pilato.
И одмах ујутру учинише веће главари свештенички са старешинама и књижевницима, и сав сабор, и свезавши Исуса одведоше Га и предадоше Пилату.
2 Y Pilato le preguntó: ¿Eres tú el Rey de los Judíos? Y respondiendo él, le dijo: Tú lo dices.
И упита Га Пилат: Јеси ли ти цар јудејски? А Он одговарајући рече му: Ти кажеш.
3 Y los príncipes de los sacerdotes le acusaban mucho.
И тужаху Га главари свештенички врло.
4 Y le preguntó otra vez Pilato, diciendo: ¿No respondes algo? Mira de cuántas cosas te acusan.
А Пилат опет упита Га говорећи: Зар ништа не одговараш? Гледај шта сведоче на тебе.
5 Mas Jesús ni aun con eso respondió; de modo que Pilato se maravillaba.
Али Исус више не одговори ништа тако да се дивљаше Пилат.
6 Pero en el día de la fiesta les soltaba un preso, cualquiera que pidiesen.
А о сваком празнику пушташе им по једног сужња кога искаху.
7 Y había uno, que se llamaba Barrabás, preso con sus compañeros de motín que habían hecho muerte en una revuelta.
А беше један затворен, по имену Варава, са својим другарима који су у буни пролили крв.
8 Y la multitud, dando voces, comenzó a pedir que hiciera como siempre les había hecho.
И повикавши народ стаде искати што им свагда чињаше.
9 Y Pilato les respondió, diciendo: ¿Queréis que os suelte al Rey de los Judíos?
А Пилат им одговори говорећи: Хоћете ли да вам пустим цара јудејског?
10 Porque conocía que por envidia le habían entregado los príncipes de los sacerdotes.
Јер знаше да су Га из зависти предали главари свештенички.
11 Mas los príncipes de los sacerdotes incitaron a la multitud, que les soltase antes a Barrabás.
Али главари свештенички подговорише народ боље Вараву да траже да им пусти.
12 Y respondiendo Pilato, les dice otra vez: ¿Qué pues queréis que haga del que llamáis Rey de los Judíos?
А Пилат опет одговарајући рече им: А шта хоћете да чиним с тим што га зовете царем јудејским?
13 Y ellos volvieron a dar voces: Cuélguenlo de un madero.
А они опет повикаше: Распни га.
14 Mas Pilato les decía: ¿Pues qué mal ha hecho? Y ellos daban más voces: Cuélguenlo de un madero.
А Пилат им рече: А какво је зло учинио? А они гласно викаху: Распни га.
15 Y Pilato, queriendo satisfacer al pueblo, les soltó a Barrabás, y entregó a Jesús, después de azotarle, para que fuese colgado de un madero.
А Пилат желећи угодити народу пусти им Вараву, а Исуса шибавши предаде да Га разапну.
16 Entonces los soldados le llevaron dentro del patio, es a saber al Pretorio; y convocan toda la cuadrilla.
А војници Га одведоше у судницу, и сазваше сву чету војника,
17 Y le vistieron de púrpura; y poniéndole una corona tejida de espinas,
И обукоше Му скерлетну кабаницу, и оплетавши венац од трња метнуше на Њ.
18 Comenzaron luego a saludarle: ¡Salve, Rey de los Judíos!
И стадоше Га поздрављати говорећи: Здраво, царе јудејски!
19 Y le herían su cabeza con una caña, y escupían en él, y le adoraban hincadas las rodillas.
И бијаху Га по глави трском, и пљуваху на Њ, и падајући на колена поклањаху Му се.
20 Y cuando le hubieron escarnecido, le desnudaron la ropa de púrpura, y le vistieron sus propios vestidos, y le sacaron para colgarle del madero.
И кад Му се наругаше, свукоше с Њега скерлетну кабаницу, и обукоше Га у Његове хаљине и изведоше Га да Га разапну.
21 Y cargaron a uno que pasaba, (Simón Cireneo, padre de Alejandro y de Rufo, que venía del campo), para que llevase su madero.
И натераше неког Симона из Кирине, оца Александровог и Руфовог, који иђаше из поља, да Му понесе крст.
22 Y le llevaron al lugar de Gólgota, que declarado quiere decir: Lugar de la Calavera.
И доведоше Га на место Голготу, које ће рећи: Костурница.
23 Y le dieron a beber vino mezclado con mirra; mas él no lo tomó.
И даваху Му да пије вино са смирном, а Он не узе.
24 Y cuando le hubieron colgado del madero, repartieron sus vestidos echando suertes sobre ellos, qué llevaría cada uno.
И кад Га разапеше, разделише хаљине Његове бацајући коцке за њих ко ће шта узети.
25 Y era la hora de las tres cuando le colgaron del madero.
А беше сат трећи кад Га разапеше.
26 Y el título escrito de su causa era: EL REY DE LOS JUDIOS.
И беше натпис Његове кривице написан: Цар јудејски.
27 Y colgaron de maderos con él dos ladrones, uno a su mano derecha, y el otro a su mano izquierda.
И с Њим распеше два хајдука, једног с десне, а једног с леве стране Њему.
28 Y se cumplió la Escritura, que dice: Y con los inicuos fue contado.
И изврши се писмо које говори: и метнуше Га међу злочинце.
29 Y los que pasaban le denostaban, meneando sus cabezas, y diciendo: ¡Ah! Tú que derribas el Templo de Dios, y en tres días lo edificas,
И који пролажаху, хуљаху на Њ машући главама својим и говорећи: Аха! Ти што цркву разваљујеш и за три дана начињаш,
30 sálvate a ti mismo, y desciende del madero.
Помози сам себи и сиђи с крста.
31 Y de esta manera también los príncipes de los sacerdotes escarneciendo, decían unos a otros, con los escribas: A otros salvó, a sí mismo no se puede salvar.
Тако и главари свештенички с књижевницима ругаху се говорећи један другом: Другима поможе, а себи не може помоћи.
32 El Cristo, Rey de Israel, descienda ahora del madero, para que veamos y creamos. También los que estaban colgados de maderos con él le denostaban.
Христос цар Израиљев нека сиђе сад с крста да видимо, па ћемо му веровати. И они што беху с Њим разапети ругаху Му се.
33 Y cuando vino la hora sexta, fueron hechas tinieblas sobre toda la tierra hasta la hora novena.
А у шестом сату би тама по свој земљи до сата деветог.
34 Y a la hora novena, exclamó Jesús a gran voz, diciendo: Eloi, Eloi, ¿lama sabactani? Que declarado, quiere decir: Dios mío, Dios mío, ¿por qué me has desamparado?
И у деветом сату повика Исус гласно говорећи: Елои! Елои! Лама савахтани? Које значи: Боже мој! Боже мој! Зашто си ме оставио?
35 Y oyéndole unos de los que estaban allí, decían: He aquí, llama a Elías.
И неко од оних што стајаху онде чувши то говораху: Ено зове Илију.
36 Y corrió uno, y empapando una esponja en vinagre, y poniéndola en una caña, le dio a beber, diciendo: Dejad, veamos si vendrá Elías a quitarle.
А један отрча те напуни сунђер оцта, па натакнувши на трску појаше Га говорећи: Станите да видимо хоће ли доћи Илија да га скине.
37 Mas Jesús, dando una grande voz, expiró.
А Исус повика гласно, и издахну.
38 Entonces el velo del Templo se rasgó en dos, de alto abajo.
И завеса црквена раздре се на двоје с врха до на дно.
39 Y el centurión que estaba delante de él, viendo que había expirado así clamando, dijo: Verdaderamente este hombre era el Hijo de Dios.
А кад виде капетан који стајаше према Њему да с таквом виком издахну, рече: Заиста човек овај Син Божји беше.
40 Y también estaban algunas mujeres mirando de lejos; entre las cuales estaba María Magdalena, y María la madre de Jacobo el menor y de José, y Salomé;
А беху и жене које гледаху издалека, међу којима беше и Марија Магдалина и Марија Јакова малог и Јосије мати, и Соломија,
41 las cuales, estando aún él en Galilea, le habían seguido, y le servían; y otras muchas que juntamente con él habían subido a Jerusalén.
Које иђаху за Њим и кад беше у Галилеји, и служаху Му; и друге многе које беху дошле с Њим у Јерусалим.
42 Y cuando fue la tarde, porque era la preparación, es decir, la víspera del sábado,
И кад би увече (јер беше петак, то јест уочи суботе),
43 José de Arimatea, senador noble, que también esperaba el Reino de Dios, vino, y osadamente entró a Pilato, y pidió el cuerpo de Jesús.
Дође Јосиф из Ариматеје, поштен саветник, који и сам царство Божје чекаше, и усуди се те уђе к Пилату и заиска тело Исусово.
44 Y Pilato se maravilló que ya fuese muerto; y haciendo venir al centurión, le preguntó si era ya muerto.
А Пилат се зачуди да је већ умро; и дозвавши капетана запита га: Је ли давно умро?
45 Y enterado del centurión, dio el cuerpo a José.
И дознавши од капетана, даде тело Јосифу.
46 El cual compró una sábana, y quitándole, le envolvió en la sábana, y le puso en un sepulcro que estaba cavado en una peña, y revolvió la piedra a la puerta del sepulcro.
И купивши платно, и скинувши Га, обави платном, и метну Га у гроб који беше исечен у камену, и навали камен на врата од гроба.
47 Y María Magdalena, y María madre de José, miraban donde era puesto.
А Марија Магдалина и Марија Јосијина гледаху где Га метаху.
