Salmos 88
1 Jehová Dios de mi salud, día y noche clamo delante de ti.
Господе Боже, Спаситељу мој, дању вичем и ноћу пред Тобом.
2 Entre delante de ti mi oración: inclina tu oído a mi clamor.
Нек изађе преда Те молитва моја, пригни ухо своје к јауку мом;
Јер је душа моја пуна јада, и живот се мој примаче паклу. (Sheol h7585)
4 Soy contado con los que descienden al sepulcro: soy como hombre sin fuerza;
Изједначих се с онима који у гроб одлазе, постадох као човек без силе,
5 Librado entre los muertos. Como los matados que duermen en el sepulcro: que no te acuerdas más de ellos, y que son cortados de tu mano.
Као међу мртве бачен, као убијени, који леже у гробу, којих се више не сећаш, и који су од руке Твоје далеко.
6 Hásme puesto en el hoyo profundo: en tinieblas, en honduras.
Метнуо си ме у јаму најдоњу, у таму, у бездану.
7 Sobre mí se ha acostado tu ira: y con todas tus ondas me has afligido. (Selah)
Отежа ми гнев Твој, и свима валима својим удараш ме.
8 Has alejado de mí mis conocidos: hásme puesto a ellos por abominaciones: estoy encerrado, y no saldré.
Удаљио си од мене познанике моје, њима си ме омразио; затворен сам, и не могу изаћи.
9 Mis ojos enfermaron a causa de mi aflicción: te he llamado, o! Jehová, cada día he extendido a ti mis manos.
Око моје усахну од јада, вичем Те, Господе, сав дан, пружам к Теби руке своје.
10 ¿Harás milagro a los muertos? ¿Levantarse han los muertos para alabarte? (Selah)
Еда ли ћеш на мртвима чинити чудеса? Или ће мртви устати и Тебе славити?
11 ¿Será contada en el sepulcro tu misericordia? ¿tu verdad en la perdición?
Еда ли ће се у гробу приповедати милост Твоја, и истина Твоја у труљењу?
12 ¿Será conocida en las tinieblas tu maravilla? ¿y tu justicia en la tierra del olvido?
Еда ли ће у тами познати чудеса Твоја, и правду Твоју где се све заборавља?
13 Y yo a ti, o! Jehová, he clamado: y de mañana te previno mi oración.
Али ја, Господе, к Теби вичем, и јутром молитва моја срета Те.
14 ¿Por qué, o! Jehová, desechas a mi alma? ¿ por qué escondes tu rostro de mí?
Зашто, Господе, одбацујеш душу моју, и одвраћаш лице своје од мене?
15 Yo soy afligido y menesteroso: desde la mocedad he llevado tus temores, he estado medroso.
Мучим се и издишем од удараца, подносим страхоте Твоје, без надања сам.
16 Sobre mí han pasado tus iras; tus espantos me han cortado.
Гнев Твој стиже ме, страхоте Твоје раздиру ме.
17 Hánme rodeado como aguas de continuo: hánme cercado a una.
Оптечу ме сваки дан као вода, стежу ме одсвуда.
18 Has alejado de mí el amigo y el compañero; y mis conocidos en las tinieblas.
Удаљио си од мене друга и пријатеља; познаници моји сакрили су се у мрак.
