Salmos 78

1 Escucha, pueblo mío, mi ley: inclinád vuestro oído a las palabras de mi boca.

Чуј, народе мој, наук мој, пригни ухо своје к речима уста мојих.

2 Abriré en parábola mi boca: hablaré enigmas del tiempo antiguo:

Отварам за причу уста своја, казаћу старе приповетке.

3 Los cuales hemos oído y entendido: que nuestros padres nos los contaron.

Шта слушасмо и дознасмо, и што нам казиваше оци наши,

4 No los encubriremos a sus hijos, contando a la generación postrera las alabanzas de Jehová: y su fortaleza, y sus maravillas, que hizo.

Нећемо затајити од деце њихове, нараштају позном јавићемо славу Господњу и силу Његову и чудеса која је учинио.

5 Que levantó testimonio en Jacob, y puso ley en Israel: la cual mandó a nuestros padres, que la notificasen a sus hijos:

Сведочанство подиже у Јакову, и у Израиљу постави закон, који даде оцима нашим да га предаду деци својој;

6 Para que sepa la generación postrera: y los hijos que nacerán, que se levantarán, cuenten a sus hijos:

Да би знао потоњи нараштај, деца која ће се родити, па и они да би казивали својој деци.

7 Y pondrán en Dios su confianza, y no se olvidarán de las obras de Dios: y guardarán sus mandamientos.

Да полажу на Бога надање своје, и не заборављају дела Божијих, и заповести Његове да држе;

8 Y no serán como sus padres, generación contumaz, y rebelde: generación que no compuso su corazón, ni su espíritu fue fiel con Dios.

И да не буду као оци њихови, род неваљао и упоран, род који не беше чврст срцем својим, нити веран Богу духом својим.

9 Los hijos de Efraím armados, flecheros, volvieron las espaldas el día de la batalla.

Синови Јефремови наоружани, који стрељају из лука, вратише се натраг, кад беше бој.

10 No guardaron el concierto de Dios: ni quisieron andar en su ley,

Не сачуваше завет Божји, и по закону Његовом не хтеше ходити.

11 Antes se olvidaron de sus obras, y de sus maravillas que les había mostrado.

Заборавише дела Његова, и чудеса, која им је показао,

12 Delante de sus padres hizo maravillas en la tierra de Egipto, en el campo de Soan.

Како пред очима њиховим учини чудеса у земљи мисирској, на пољу Соану;

13 Rompió la mar, e hízolos pasar: e hizo estar las aguas como en un montón.

Раздвоји море, и проведе их, од воде начини зид;

14 Y llevólos con nube de día, y toda la noche con lumbre de fuego.

И води их дању облаком, и сву ноћ светлим огњем;

15 Hendió las peñas en el desierto: y dióles a beber de abismos grandes.

Раскида стене у пустињи, и поји их као из велике бездане;

16 Y sacó de la peña corrientes, e hizo descender aguas, como ríos.

Изводи потоке из камена, и води воду рекама.

17 Y tornaron aun a pecar contra él, enojando al Altísimo en la soledad.

Али они још једнако грешише Њему, и гневише Вишњег у пустињи.

18 Y tentaron a Dios en su corazón, pidiendo comida para su alma.

И кушаше Бога у срцу свом, иштући јела по вољи својој,

19 Y hablaron contra Dios, diciendo: ¿Podrá Dios poner nos mesa en el desierto?

И викаше на Бога, и рекоше: "Може ли Бог зготовити трпезу у пустињи?"

20 He aquí, ha herido la peña, y corrieron aguas, y arroyos salieron ondeando: ¿podrá también dar pan? ¿aparejará carne a su pueblo?

Ево! Он удари у камен, и потече вода, и реке устадоше; може ли и хлеба дати? Хоће ли и меса поставити народу свом?

21 Por tanto oyó Jehová, y enojóse: y encendióse el fuego en Jacob, y el furor subió también en Israel.

Господ чу и разљути се, и огањ се разгоре на Јакова, и гнев се подиже на Израиља.

22 Porque no habían creído a Dios, ni habían confiado de su salud.

Јер не вероваше Богу и не уздаше се у помоћ Његову.

23 Y mandó a las nubes de arriba: y abrió las puertas de los cielos.

Тада заповеди облацима одозго, и отвори врата небеска,

24 E hizo llover sobre ellos maná para comer, y dióles trigo de los cielos.

И пусти, те им подажде мана за јело, и хлеб небески даде им.

25 Pan de nobles comió el hombre: envióles comida a hartura.

Хлеб анђеоски јеђаше човек; посла им јела до ситости.

26 Movió al solano en el cielo; y trajo con su fortaleza al austro,

Пусти небом устоку, и наведе силом својом југ;

27 E hizo llover sobre ellos carne, como polvo: y aves de alas como arena de la mar.

И као прахом засу их месом, и као песком морским птицама крилатим;

28 E hízo las caer en medio de su campo, al rededor de sus tiendas.

Побаца их сред логора њиховог, око шатора њихових.

29 Y comieron, y hartáronse mucho: y cumplióles su deseo.

И наједоше се и даде им шта су желели.

30 No habían aun quitado de sí su deseo, aun su vianda estaba en su boca,

Али их још и не прође жеља, још беше јело у устима њиховим,

31 Cuando vino sobre ellos el furor de Dios, y mató en los gruesos de ellos, y derribó los escogidos de Israel.

Гнев се Божји подиже на њих и помори најјаче међу њима, и младиће у Израиљу поби.

32 Con todo esto pecaron aun; y no dieron crédito a sus maravillas.

Преко свега тога још грешише, и не вероваше чудесима Његовим.

33 Y consumió en muy poco sus días, y sus años apresuradamente.

И пусти, те дани њихови пролазише узалуд, и године њихове у страху.

34 Si los mataba, entonces le buscaban; y convertíanse, y buscaban a Dios de mañana.

Кад их убијаше, онда притецаху к Њему, и обраћаху се и искаху Бога;

35 Y acordábanse que Dios era su refugio: y el Dios Alto su redentor.

И помињаху да је Бог одбрана њихова, и Вишњи Избавитељ њихов.

36 Y lisonjeábanle con su boca; y con su lengua le mentían:

Ласкаху Му устима својим, и језиком својим лагаху Му.

37 Mas sus corazones no eran rectos con él: ni estuvieron firmes en su concierto.

А срце њихово не беше Њему верно, и не беху тврди у завету Његовом.

38 Mas él, misericordioso perdonaba la maldad, y no los destruyó: y abundó su misericordia para apartar su ira, y no despertó toda su ira.

Али Он беше милостив, и покриваше грех, и не помори их, често заустављаше гнев свој, и не подизаше све јарости своје.

39 Y acordóse que eran carne: espíritu que va y no vuelve.

Опомињаше се да су тело, ветар, који пролази и не враћа се.

40 ¡Cuántas veces le ensañaron en el desierto, le enojaron en la soledad!

Колико Га пута расрдише у пустињи, и увредише у земљи где се не живи!

41 Y volvieron, y tentaron a Dios: y limitaron al Santo de Israel.

Све наново кушаше Бога, и Свеца Израиљевог дражише.

42 No se acordaron de su mano: del día que les redimió de angustia;

Не сећаше се руке Његове и дана, у који их избави из невоље,

43 Que había puesto en Egipto sus señales: y sus maravillas en el campo de Soan:

У који учини у Мисиру знаке своје и чудеса своја на пољу Соану;

44 Y había vuelto sus ríos en sangre: y sus corrientes porque no bebiesen:

И проврже у крв реке њихове и потоке њихове, да не могоше пити.

45 Había enviado en ellos una mezcla de moscas que los había comido: asimismo ranas que los destruyeron.

Посла на њих бубине да их кољу, и жабе да их море.

46 Y había dado al pulgón sus frutos: y sus trabajos a la langosta.

Летину њихову даде црву, и муку њихову скакавцима.

47 Había destruido sus viñas con granizo, y sus higuerales con piedra.

Винограде њихове поби градом, и смокве њихове сланом.

48 Y entregó al pedrisco sus bestias, y sus ganados al fuego.

Граду предаде стоку њихову, и стада њихова муњи.

49 Había enviado en ellos el furor de su saña: ira y enojo, y angustia, y ángeles malos.

Посла на њих огњени гнев свој, јарост, срдњу и мржњу, чету злих анђела.

50 Enderezó el camino a su furor: no detuvo la vida de ellos de la muerte, antes entregó su vida a la mortandad:

Равни стазу гневу свом, не чува душе њихове од смрти, и живот њихов предаде помору.

51 E hirió a todo primogénito en Egipto; las primicias de las fuerzas en las tiendas de Cam.

Поби све првенце у Мисиру, први пород по колибама Хамовим.

52 E hizo partir, como hato de ovejas, su pueblo; y llevólos, como a un rebaño, por el desierto.

И поведе народ свој као овце, и води их као стадо преко пустиње.

53 Y guiólos con seguridad, que no tuvieron miedo; y a sus enemigos cubrió la mar.

Води их поуздано, и они се не бојаше, а непријатеље њихове затрпа море.

54 Metiólos en los términos de su tierra santa; en este monte, que ganó su mano derecha.

И доведе их на место светиње своје, на ову гору, коју задоби десница Његова.

55 Y echó las naciones de delante de ellos, e hízolas caer en cordel de heredad: e hizo habitar en sus moradas a las tribus de Israel.

Одагна испред лица њиховог народе; жребом раздели њихово достојање, и по шаторима њиховим насели колена Израиљева.

56 Y tentaron, y enojaron al Dios Altísimo; y no guardaron sus testimonios.

Али они кушаше и срдише Бога Вишњег и уредбе Његове не сачуваше.

57 Y volviéronse, y rebeláronse como sus padres; volviéronse como arco engañoso.

Одусташе и одвргоше се, као и оци њихови, слагаше као рђав лук.

58 Y enojáronle con sus altos; y provocáronle a zelo con sus esculturas.

Увредише Га висинама својим, и идолима својим раздражише Га.

59 Oyó Dios, y enojóse; y aborreció en grande manera a Israel.

Бог чу и разгневи се и расрди се на Израиља веома.

60 Por esta causa dejó el tabernáculo de Silo, la tienda en que habitó entre los hombres.

Остави насеље своје у Силому, шатор, у коме живљаше с људима.

61 Y dio en cautividad su fortaleza; y su gloria en mano del enemigo.

И оправи у ропство славу своју и красоту своју у руке непријатељеве.

62 Y entregó a su pueblo a la espada; y airóse contra su heredad.

И предаде мачу народ свој, и на достојање своје запламте се.

63 A sus mancebos tragó el fuego; y sus vírgenes no fueron loadas.

Младиће његове једе огањ, и девојкама његовим не певаше сватовских песама;

64 Sus sacerdotes cayeron a espada: y sus viudas no lamentaron.

Свештеници његови падаше од мача, и удовице његове не плакаше.

65 Y despertóse el Señor, como un dormido: como un valiente, que da voces a causa del vino:

Најпосле, као иза сна пробуди се Господ, прену се као јунак кад се напије вина.

66 E hirió a sus enemigos detrás: dióles vergüenza perpetua.

И поби непријатеље своје с леђа, вечној срамоти предаде их.

67 Y aborreció la tienda de José; y no escogió a la tribu de Efraím:

И не хте шатор Јосифов, и колено Јефремово не изабра.

68 Mas escogió a la tribu de Judá: al monte de Sión, al cual amó.

Него изабра колено Јудино, гору Сион, која Му омиле.

69 Y edificó, como alturas, su santuario: como la tierra, lo acimentó para siempre.

И сагради светињу своју као горње своје станове, и као земљу утврди је довека.

70 Y eligió a David su siervo: y tomóle de las majadas de las ovejas.

И изабра Давида, слугу свог, и узе га од торова овчијих,

71 Detrás de las paridas le trajo: para que apacentase a Jacob su pueblo, y a Israel su heredad.

И од дојилица доведе га да пасе народ Његов, Јакова, и наследство Његово, Израиља.

72 Y apacentólos con enterez de su corazón: y con las industrias de sus manos los pastoreó.

И он их пасе чистим срцем, и води их мудрим рукама.