Proverbios 14

1 La mujer sabia edifica su casa: mas la insensata con sus manos la derriba.

Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава.

2 El que camina en su rectitud, teme a Jehová: mas el pervertido en sus caminos, le menosprecia.

Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путевима, презире Га.

3 En la boca del insensato está la vara de la soberbia: mas los labios de los sabios los guardarán.

У устима је безбожниковим прут охолости, а мудре чувају уста њихова.

4 Sin bueyes, el alfolí está limpio: mas por la fuerza del buey hay abundancia de panes.

Где нема волова, чисте су јасле; а обилата је летина од силе воловске.

5 El testigo verdadero, no mentirá: mas el testigo falso hablará mentiras.

Истинит сведок не лаже, а лажан сведок говори лаж.

6 Buscó el burlador la sabiduría, y no la halló: mas la sabiduría al hombre entendido es fácil.

Подсмевач тражи мудрост, и не находи је; а разумном је знање лако наћи.

7 Vete de delante del hombre insensato: pues no le conociste labios de ciencia.

Иди од човека безумног, јер нећеш чути паметне речи.

8 La ciencia del cuerdo es entender su camino: mas la insensatez de los fatuos es engaño.

Мудрост је паметног да пази на пут свој, а безумље је безумних превара.

9 Los insensatos hablan pecado; mas entre los rectos hay amor.

Безумнима је шала грех, а међу праведнима је добра воља.

10 El corazón conoce la amargura de su alma; y extraño no se entremeterá en su alegría.

Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не меша се други.

11 La casa de los impíos será asolada: mas la tienda de los rectos florecerá.

Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведних цветаће.

12 Hay camino que al hombre le parece derecho: mas su salida es caminos de muerte.

Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.

13 Aun en la risa tendrá dolor el corazón; y la salida de la alegría es congoja.

И од смеха боли срце, и весељу крај бива жалост.

14 De sus caminos será harto el apartado de razón; y el hombre de bien se apartará de él.

Путева својих наситиће се ко је изопаченог срца, али га се клони човек добар.

15 El simple cree a toda palabra: mas el entendido entiende sus pasos.

Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке.

16 El sabio teme, y apártase del mal: mas el insensato enójase, y confía.

Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.

17 El que de presto se enoja, hará locura; y el hombre de malos pensamientos será aborrecido.

Нагао човек чини безумље, а пакостан је човек мрзак.

18 Los simples heredarán la insensatez: mas los cuerdos se coronarán de sabiduría.

Луди наслеђује безумље, а разборити венчава се знањем.

19 Los malos se inclinaron delante de los buenos; y los impíos, a las puertas del justo.

Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведног.

20 El pobre es odioso aun a su amigo: mas los que aman al rico, son muchos.

Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља.

21 El pecador menosprecia a su prójimo: mas el que tiene misericordia de los pobres, es bienaventurado.

Ко презире ближњег свог греши; а ко је милостив убогима, благо њему.

22 ¿No yerran, los que piensan mal? mas los que piensan bien tendrán misericordia, y verdad.

Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вера биће онима који смишљају добро.

23 En todo trabajo hay abundancia: mas la palabra de los labios solamente empobrece.

У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво.

24 La corona de los sabios es sus riquezas: mas la insensatez de los fatuos su fatuidad.

Мудрима је венац богатство њихово, а безумље безумних остаје безумље.

25 El testigo verdadero libra las almas: mas el engañoso hablará mentiras.

Истинит сведок избавља душе, а лажан говори превару.

26 En el temor de Jehová está la fuerte confianza; y allí sus hijos tendrán esperanza.

У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.

27 El temor de Jehová es manadero de vida, para ser apartado de los lazos de la muerte.

Страх је Господњи извор животу да се човек сачува од пругала смртних.

28 En la multitud del pueblo está la gloria del rey; y en la falta del pueblo, la flaqueza del príncipe.

У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.

29 El que tarde se aira, es grande de entendimiento: mas el corto de espíritu, engrandece la locura.

Ко је спор на гнев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост.

30 El corazón blando es vida de las carnes: mas la envidia, pudrimiento de huesos.

Живот је телу срце здраво, а завист је трулеж у костима.

31 El que oprime al pobre, afrenta a su hacedor: mas el que tiene misericordia del pobre, le honra.

Ко чини криво убогоме, срамоти Створитеља његовог; а поштује Га ко је милостив сиромаху.

32 Por su maldad será lanzado el impío: mas el justo, en su muerte tiene esperanza.

За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на самрти.

33 En el corazón del cuerdo reposará la sabiduría; y en medio de los insensatos es conocida.

Мудрост почива у срцу разумног човека, а шта је у безумнима познаје се.

34 La justicia engrandece la gente: mas el pecado es afrenta de las naciones.

Правда подиже народ, а грех је срамота народима.

35 La benevolencia del rey es para con el siervo entendido: mas el que le avergüenza, es su enojo.

Мио је цару разуман слуга, али на срамотног гневи се.