Job 34

1 Y respondió Eliú, y dijo:

Још говори Елијуј и рече:

2 Oíd sabios, mis palabras, y doctos escuchádme:

Чујте, мудри, беседу моју, и разумни послушајте ме.

3 Porque el oído prueba las palabras, y el paladar gusta para comer.

Јер ухо познаје беседу као што грло куша јело.

4 Escojamos para vosotros el juicio, conozcamos entre nosotros cual sea lo bueno.

Разаберимо шта је право, извидимо међу собом шта је добро.

5 Porque Job ha dicho: Yo soy justo, y Dios me ha quitado mi derecho.

Јер Јов рече: Праведан сам, а Бог одбаци моју правду.

6 En mi juicio yo fui mentiroso, mi saeta es gravada sin haber yo prevaricado.

Хоћу ли лагати за своју правду? Стрела је моја смртна, а без кривице.

7 ¿Qué hombre hay como Job, que bebe el escarnio como agua?

Који је човек као Јов да као воду пије подсмех?

8 Y va en compañía con los que obran iniquidad, y anda con los hombres maliciosos.

И да се дружи с онима који чине безакоње, и да ходи с безбожним људима?

9 Porque dijo: De nada servirá al hombre, si conformare su voluntad con Dios.

Јер рече: Не помаже човеку да угађа Богу.

10 Por tanto varones de seso, oídme: Lejos vaya de Dios la impiedad, y del Omnipotente la iniquidad.

Зато, људи разумни, послушајте ме; далеко је од Бога злоћа и неправда од Свемогућег.

11 Porque él pagará al hombre su obra, y él le hará hallar conforme a su camino,

Јер по делу плаћа човеку и даје сваком да нађе према путу свом.

12 Además de esto, cierto Dios no hará injusticia, y el Omnipotente no pervertirá el derecho.

Доиста Бог не ради зло и Свемогући не изврће правде.

13 ¿Quién visitó por él la tierra? ¿y quién puso en orden todo el mundo?

Ко Му је предао земљу? И ко је уредио васиљену?

14 Si él pusiese sobre el hombre su corazón, y recogiese a sí su espíritu y su aliento,

Кад би на себе окренуо срце своје, узео би к себи дух свој и дисање своје;

15 Toda carne perecería juntamente, y el hombre se tornaría en polvo.

Изгинуло би свако тело, и човек би се вратио у прах.

16 Y si hay en ti entendimiento, oye esto: escucha la voz de mis palabras.

Ако си, дакле, разуман, чуј ово: слушај глас речи мојих.

17 ¿Enseñorearse ha el que aborrece juicio? ¿y condenarás al poderoso siendo justo?

Може ли владати онај који мрзи на правду? Хоћеш ли осудити оног који је најправеднији?

18 ¿Decirse ha al rey: Perverso eres; y a los príncipes: Impíos sois?

Каже ли се цару: Ниткове! И кнезовима: Безбожници?

19 ¿ Cuánto menos a aquel que no hace acepción de personas de príncipes, ni el rico es de él más respetado que el pobre? porque todos son obras de sus manos.

А камо ли Ономе који не гледа кнезовима ко су, нити у Њега вреди више богати од сиромаха, јер су сви дело руку Његових.

20 En un momento mueren, y a media noche se alborotarán los pueblos, y pasarán, y sin mano será quitado el poderoso.

Умиру за час, и у по ноћи усколеба се народ и пропадне, и однесе се јаки без руке људске.

21 Porque sus ojos están sobre los caminos del hombre, y todos sus pasos ve.

Јер су очи Његове обраћене на путеве човечије и види све кораке његове.

22 No hay tinieblas, ni sombra de muerte, donde se encubran los que obran maldad.

Нема мрака ни сена смртнога где би се сакрили који чине безакоње.

23 Porque nunca más permitirá al hombre, que vaya con Dios a juicio.

Јер никоме не одгађа кад дође да се суди с Богом.

24 Él quebrantará a los fuertes sin pesquisa: y hará estar otros en lugar de ellos.

Сатире јаке недокучиво, и поставља друге на њихово место.

25 Por tanto él hará notorias las obras de ellos; y volverá la noche, y serán quebrantados.

Јер зна дела њихова, и док обрати ноћ, сатру се.

26 Como a malos los herirá en lugar donde sean vistos.

Као безбожне разбија их на видику.

27 Por cuanto se apartaron de él así, y no consideraron todos sus caminos:

Јер одступише од Њега и не гледаше ни на које путеве Његове;

28 Haciendo venir delante de sí el clamor del pobre, y oyendo el clamor de los necesitados.

Те дође до Њега вика сиромахова, и чу вику невољних.

29 Y si él diere reposo, ¿quién inquietará? Si escondiere el rostro, ¿quién le mirará? Esto sobre una nación, y asimismo sobre un hombre:

Кад Он умири, ко ће узнемирити? И кад Он сакрије лице, ко ће Га видети? И то бива и народу и човеку.

30 Haciendo que reine el hombre hipócrita para escándalos del pueblo.

Да не би царовао лицемер, да не би било замке народу.

31 Porque de Dios es decir: Yo perdoné, no destruiré.

Заиста, треба казати Богу: Подносио сам, нећу више грешити.

32 Enséñame tú lo que yo no veo: que si hice mal, no lo haré más.

А шта не видим, Ти ме научи; ако сам чинио неправду, нећу више.

33 ¿ Ha de ser eso según tu mente? Él te recompensará, que no quieras tú, o quieras, y no yo: di lo que sabes.

Еда ли ће по теби плаћати, јер теби није по вољи, јер ти бираш а не Он? Ако знаш шта, говори.

34 Los hombres de seso dirán conmigo, y el hombre sabio me oirá.

Људи ће разумни са мном казати, и мудар ће човек пристати,

35 Job no habla con sabiduría, y sus palabras no son con entendimiento.

Да Јов не говори разумно, и да речи његове нису мудре.

36 Deseo que Job sea probado luengamente: para que haya respuestas contra los varones inicuos.

Оче мој, нека се Јов искуша до краја, што одговара као зли људи.

37 Por cuanto a su pecado añadió impiedad: bate las manos entre nosotros, y multiplica sus palabras contra Dios.

Јер домеће на грех свој безакоње, пљеска рукама међу нама, и много говори на Бога.