Isaías 10

1 ¡Ay de los que establecen leyes injustas, y determinando determinan tiranía:

Тешко онима који постављају законе неправедне и који пишу неправду,

2 Por apartar del juicio a los pobres, y por quitar el derecho a los afligidos de mi pueblo: por despojar las viudas, y robar los huérfanos!

Да одбију од суда убоге, и да отимају правицу сиромасима народа мог, да би им плен биле удовице и сироте грабеж.

3 ¿Y qué haréis en el día de la visitación? ¿y a quién os acogeréis que os ayude, cuando viniere de lejos el asolamiento? ¿y en dónde dejaréis vuestra gloria?

А шта ћете чинити у дан похођења и погибли која ће доћи издалека? Коме ћете прибећи за помоћ? Где ли ћете оставити славу своју?

4 Sin mí se inclinaron entre los presos; y cayeron entre los muertos. Ni con todo eso cesará su furor, antes todavía su mano extendida.

Да се не би унизила међу робље и међу побијене пала? Код свега тога неће се одвратити гнев Његов, него ће рука Његова још бити подигнута.

5 O! Asur, vara de mi furor, y palo él mismo, mi enojo en la mano de ellos.

Тешко Асиру, шиби гнева мог, ако и јесте палица у руци његовој моја јарост.

6 Enviarle he contra nación fingida; y sobre pueblo de mi ira le enviaré, para que despoje despojos, y robe presa, y que lo ponga que sea hollado, como lodo de las calles.

На народ лицемерни послаћу га, и заповедићу му за народ на који се гневим, да плени и отима, и да га изгази као блато на улицама.

7 Aunque él no lo pensará así, ni su corazón lo imaginará de esta manera: mas su pensamiento será de desarraigar, y cortar naciones no pocas.

Али он неће тако мислити и срце његово неће тако судити, него му је у срцу да затре и истреби многе народе.

8 Porque él dirá: ¿Mis príncipes no son todos reyes?

Јер ће рећи: Кнезови моји нису ли сви цареви?

9 ¿No es Calno como Carcamis; Armad como Arfad; y Samaria como Damasco?

Није ли Халан као Хархемис? Није ли Емат као Арфад? Није ли Самарија као Дамаск?

10 Como halló mi mano los reinos de los ídolos, siendo sus imágenes más que Jerusalem y Samaria:

Како је рука моја нашла царства лажних богова, којих ликови беху јачи од јерусалимских и самаријских,

11 Como hice a Samaria y a sus ídolos, ¿no haré también así a Jerusalem y a sus ídolos?

Нећу ли учинити Јерусалиму и његовим лажним боговима онако како сам учинио Самарији и њеним лажним боговима?

12 Mas acontecerá, que después que el Señor hubiere acabado toda su obra en el monte de Sión, y en Jerusalem, visitaré sobre el fruto de la soberbia del corazón del rey de Asiria, y sobre la gloria de la altivez de sus ojos:

Али кад сврши Господ све дело своје на гори сионској и у Јерусалиму, тада ћу обићи плод охолог срца цара асирског и славу поноситих очију његових.

13 Porque dijo: Con fortaleza de mi mano lo he hecho, y con mi sabiduría, porque he sido prudente: que quité los términos de los pueblos, y sus tesoros saqueé; y derribé como valiente los que estaban sentados.

Јер рече: Крепошћу руке своје учиних и мудрошћу својом, јер сам разуман; и преместих међе народима и благо њихово заплених и као јунак оборих становнике.

14 Y halló mi mano las riquezas de los pueblos, como nido; y como se cojen los huevos dejados, así apañé yo toda la tierra; y no hubo quien moviese ala, o abriese boca y graznase.

И рука моја нађе као гнездо богатство у народа, и како се купе јаја остављена тако покупих сву земљу, и не би никога да махне крилом или да отвори уста и писне.

15 ¿Gloriarse ha la segur contra el que corta con ella? ¿ensoberbecerse ha la sierra contra el que la mueve? como si el bordón se levantase contra los que lo levantan; como si la vara se levantase: ¿no es leño?

Хоће ли се секира величати над оним који њом сече? Хоће ли се пила разметати над оним који њом ради? Као да би прут махао оним који га дигне, као да би се хвалио штап да није од дрвета.

16 Por tanto el Señor Jehová de los ejércitos enviará flaqueza sobre sus gordos; y debajo de su gloria encenderá encendimiento, como encendimiento de fuego.

Зато ће Господ, Господ над војскама, пустити на претиле његове мршу, и славу ће његову потпалити да гори као огањ.

17 Y la luz de Israel será por fuego, y su Santo por llama que abrase y consuma en un día sus cardos y sus espinas.

Јер ће видело Израиљево бити огањ, и Светац ће његов бити пламен, и упалиће и сажећи трње његово и чкаљ његов у један дан.

18 La gloria de su breña, y de su campo fértil consumirá desde el alma hasta la carne; y será como deshecha de alférez.

И красоту шуме његове и њиве његове, од душе до тела, уништиће, и биће као бегунац кад изнемогне.

19 Y los árboles que quedaren en su breña, serán por cuenta, que un niño los pueda contar.

И шта остане дрвета шуме његове, биће мало, да би их дете могло пописати.

20 Y acontecerá en aquel tiempo, que los que hubieren quedado de Israel, y los que hubieren quedado de la casa de Jacob, nunca más estriben sobre el que los hirió; porque estribarán sobre Jehová, Santo de Israel, con verdad.

И у то време остатак Израиљев и који се избаве у дому Јаковљевом неће се више ослањати на оног ко их бије, него ће се ослањати на Господа Свеца Израиљевог истином.

21 Los restos se convertirán, los restos de Jacob, al Dios fuerte.

Остатак ће се обратити, остатак Јаковљев, к Богу силном.

22 Porque si tu pueblo, o! Israel, fuere como las arenas de la mar, los restos se convertirán en él. La consumación fenecida inunda justicia.

Јер ако буде народа твог, Израиљу, као песка морског, остатак ће се његов обратити. Погибао је одређена, разлиће се правда.

23 Por tanto el Señor Jehová de los ejércitos hará consumación, y fenecimiento en medio de toda la tierra.

Јер ће Господ, Господ над војскама, извршити погибао одређену у свој земљи.

24 Por tanto el Señor Jehová de los ejércitos dice así: No temas, pueblo mío, morador de Sión, del Asur. Con vara te herirá, y contra ti alzará su palo por la vía de Egipto:

Зато овако вели Господ, Господ над војскама: Не бој се Асирца, народе мој, који наставаш на гори Сиону; прутом ће те ударити и штап свој подигнуће на те као у Мисиру.

25 Mas desde aun poco, un poquito, se acabará el furor, y mi enojo, para fenecimiento de ellos.

Јер још мало, и гнев ће престати; тада ће се јарост моја обратити на њихову погибао.

26 Y levantará Jehová de los ejércitos azote contra él, como la matanza de Madián a la peña de Horeb; y alzará su vara sobre la mar, por la vía de Egipto.

Јер ће подигнути на њ Господ над војскама бич, те ће бити као расап мадијански код камена Орива и као штап његов на мору, и подигнуће га као у Мисиру.

27 Y acaecerá en aquel tiempo, que su carga será quitada de tu hombro, y su yugo de tu cerviz; y el yugo se empodrecerá delante de la unción.

И тада ће се скинути бреме његово с рамена твог и јарам његов с врата твог, и изломиће се јарам од помазања.

28 Vino hasta Ajad, pasó hasta Migrón: en Micmas contará su ejército.

Дође у Ајат, прође у Мигрон, у Михмасу распрти пртљаг свој.

29 Pasaron el vado: alojaron en Geba: Rama tembló: Gabaa de Saul huyó.

Пођоше кланцем, у Гаваји заноћише, препаде се Рама, Гаваја Саулова побеже.

30 Grita a alta voz hija de Gallim: Laisa, haz que te oiga la pobrecilla Anatot.

Вичи гласно, кћери Галимова; нек се чује у Лаис, јадни Анатоте!

31 Madmena se alborotó: los moradores de Gebim se juntarán.

Мадмина побеже, становници гевимски утекоше.

32 Aun vendrá día cuando reposará en Nob: alzará su mano al monte de la hija de Sión, al collado de Jerusalem.

Још један дан, па ће стајати у Нову, махнуће руком својом на гору кћери сионске, на хум јерусалимски.

33 He aquí que el Señor Jehová de los ejércitos desgajará el ramo con fortaleza; y los de grande altura serán cortados, y los altos serán humillados.

Гле, Господ, Господ над војскама, окресаће силом гране; шта је високо посећи ће, и шта је уздигнуто снизиће.

34 Y cortará con hierro la espesura de la breña; y el Líbano caerá con fortaleza.

И густу ће шуму исећи секиром, и Ливан ће пасти од Силнога.