Книга пророка Захарии 6
1 И обратихся и возведох очи мои и видех, и се, четыри колесницы исходящыя из средины двоих гор, горы же те беша горы медяны:
Потом опет подигох очи своје, и видех, а то четвора кола излажаху између две горе, а те горе беху од бронзе.
2 в колеснице первей кони рыжы, и в колеснице вторей кони врани,
У првим колима беху коњи риђи, а у другим колима коњи врани,
3 и в колеснице третией кони бели, и в колеснице четвертей кони пестри скори.
А у трећим колима коњи бели, а у четвртим колима коњи шарени, јаки.
4 И отвещах и рех ко Ангелу глаголющему во мне: что суть сия, господи?
И проговоривши рекох анђелу који говораше са мном: Шта је то, господару мој?
5 И отвеща Ангел глаголяй во мне и рече: сия суть четыри ветри небеснии, иже исходят предстати Господу всея земли.
А анђео одговори и рече ми: То су четири ветра небеска, који излазе испред Господа све земље, где стајаше.
6 В нейже беху кони врани, исхождаху на землю северскую, и белии исхождаху вслед их, и пестрии исхождаху на землю южную,
Коњи врани што су у једним, они иду у северну земљу; а бели иду за њима, а шарени иду у земљу јужну.
7 и скории исхождаху и озираху еже оыти землю. И рече: идите, обыдите землю. И обыдоша землю.
И јаки изашавши хтеше да иду и пролазе земљу; и рече: Идите пролазите земљу. И стадоше пролазити земљу.
8 И возопи и рече ко мне глаголя: се, исходящии на землю северскую упокоиша ярость Мою на земли северстей.
Тада ме зовну, и рече ми: Види, који отидоше у земљу северну, умирише дух мој у земљи северној.
9 И бысть слово Господне ко мне глаголя:
Потом ми дође реч Господња говорећи:
10 приими, яже от плена от князей и от ключимых его и от разумевших его, и внидеши ты в день он в дом Иосии Софониина, грядущаго от Вавилона,
Узми од робља, од Хелдаја и од Товије и од Једаје, који дођоше из вавилонске, па дођи истог дана и уђи у дом Јосије, сина Софонијиног.
11 и приимеши сребро и злато, и сотвориши венцы, и возложиши на главу Иисусу Иоседекову, иерею великому,
Узми сребра и злата, и начини венце, и метни на главу Исусу, сину Јоседековом, поглавару свештеничком.
12 и речеши к нему: сице глаголет Господь Вседержитель: се, Муж, Восток имя Ему, и под Ним возсияет, и созиждет храм Господень:
И реци му говорећи: Овако вели Господ над војскама: Ево човека, коме је име Клица, која ће клијати с места свог и саградиће цркву Господњу.
13 и той приимет добродетель, и сядет и возобладает на престоле Своем, и будет иерей одесную Его, и совет мирен будет между обема,
Јер ће Он саградити цркву Господњу, и носиће славу, и седеће и владати на свом престолу, и биће свештеник на престолу свом, и савет мирни биће међу обема.
14 а венец будет терпящым и ключимым Ему и разумевшым Его, и в благодать сыну Софониину, и в псалом во храме Господни:
И венци нека буду Елему и Товији и Једаји и Хену, сину Софонијином за спомен у цркви Господњој.
15 и издалеча от сих приидут и созиждут во храме Господни, и уразумеете, яко Господь Вседержитель посла мя к вам: и будет, аще слушающе послушаете гласа Господа Бога вашего.
И који су далеко доћи, ће и градиће цркву Господњу, и познаћете да ме је Господ над војскама послао к вама. И то ће бити ако узаслушате глас Господа Бога свог.
