Левит 24

1 И рече Господь к Моисею, глаголя:

Још рече Господ Мојсију говорећи:

2 заповеждь сыном Израилевым, да возмут ти елей от масличия чист исцежен в светение, да горит светило всегда,

Заповеди синовима Израиљевим нека ти донесу уље маслиново чисто, цеђено, за видело, да жишци горе вазда.

3 вне завесы в скинии свидения, и возжигати будут его Аарон и сынове его от вечера до заутра пред Господем непрестанно, законно вечно в роды вашя:

Пред завесом сведочанства у шатору од састанка Арон ће их намештати да горе од вечера до јутра пред Господом вазда законом вечним од колена до колена.

4 на светилнице чистем возжигати будете светила пред Господем даже до утра.

На свећњак чисти намештаће жишке пред Господом вазда.

5 И возмете муки пшеничны, и сотворите от нея дванадесять хлебов: дву десятин да будет хлеб един:

И узми белог брашна, и испеци дванаест колача, сваки колач да буде од две десетине ефе.

6 и возложите их на два положения, по шести хлебов едино положение на трапезе чисте пред Господем:

И постави их у два реда, по шест у један ред, на чистом столу пред Господом.

7 и возложите на едино положение ливан чист и соль, и да будут хлебы в память предлежащыя пред Господем:

И на сваки ред метни када чистог, да буде за сваки хлеб спомен, жртва огњена Господу.

8 в день субботы да предлагаются пред Господем всегда от сынов Израилевых, завет вечный:

Сваке суботе нека их поставља свештеник пред Господом вазда узимајући од синова Израиљевих законом вечним.

9 и да будут Аарону и сыном его, и да снедят я на месте святе, суть бо святая святых: сие им от жертв Господу в закон вечный.

И биће Аронови и синова његових, који ће јести на месту светом, јер им је светиња над светињама од огњених жртава Господњих законом вечним.

10 И изыде сын жены Израилтяныни, и сей бе сын Египтянина в сынех Израилевых: и пряхуся в полце иже от Израилтяныни и муж Израилтянин:

А изађе син једне Израиљке, коме је отац био Мисирац, међу синове Израиљеве, и свади се у логору син жене Израиљке с неким Израиљцем.

11 и нарек сын жены Израилтяныни имя (Господне) прокля. И приведоша его к Моисею. Имя же матере его Саломииф, дщерь Давриина, от племене Данова.

И псујући син жене Израиљке похули на име Божије, те га доведоше к Мојсију; а мати му беше по имену Саломита, кћи Давријина, од племена Дановог.

12 И ввергоша его в темницу, разсудити о нем повелением Господним.

И метнуше га у затвор докле им се каже шта ће чинити с њим по речи Господњој.

13 И рече Господь к Моисею, глаголя:

А Господ рече Мојсију говорећи:

14 изведи клявшаго вне полка, и да возложат вси слышавшии руце свои на главу его, и да побиют его камением весь сонм:

Изведи тог псовача напоље из логора, и нека сви који су чули метну руке своје на главу његову, и нека га сав народ заспе камењем.

15 и сыном Израилевым глаголи и речеши к ним: человек человек, иже аще прокленет Бога своего, грех приимет:

А синовима Израиљевим кажи и реци: Ко би год похулио Бога свог, носиће грех свој.

16 нарицаяй же имя Господне смертию да умрет: камением да побиют его весь сонм израильский: аще туземец, или пришлец, егда наречет имя Господне, да умрет:

Ко би ружио име Господње, да се погуби, сав народ да га заспе камењем; и дошљак и домородац који би ружио име Господње, да се погуби.

17 и человек, иже аще поразит всяку душу человечу, и умрет, смертию да умрет:

И ко убије човека, да се погуби.

18 и иже аще ударит скота, и умрет, да воздаст душу вместо души:

А ко убије живинче, нека врати друго, живинче за живинче.

19 и аще кто сотворит порок ближнему, якоже сотвори ему, такожде и ему да сотворят:

И ко рани ближњег свог, како учини тако да му буде:

20 изломление за изломление, око за око, зуб за зуб: якоже сотворил порок человеку, такожде да сотворят и ему:

Улом за улом, око за око, зуб за зуб; како оштети тело човеку, онако да му се учини.

21 иже аше ударит человека, и умрет смертию да умрет:

Ко убије живинче, да врати друго; али ко убије човека, да се погуби.

22 оправдание едино будет пришелцу и туземцу, яко Аз есмь Господь Бог ваш.

Закон да вам је један, дошљаку да буде као и рођеном у земљи. Јер сам ја Господ Бог ваш.

23 И глагола Моисей к сыном Израилевым, и изведоша клявшаго вне полка, и побиша его камением весь сонм: и сынове Израилевы сотвориша, якоже заповеда Господь Моисею.

И Мојсије каза синовима Израиљевим, а они изведоше псовача напоље из логора, и засуше га камењем; и учинише синови Израиљеви како Господ заповеди Мојсију.