Книга Иова 5

1 Призови же, аще кто тя услышит, или аще кого от святых Ангел узриши.

Зови; хоће ли ти се ко одазвати? И коме ћеш се између светих обратити?

2 Безумнаго бо убивает гнев, заблуждшаго же умерщвляет рвение.

Доиста безумног убија гнев, и лудог усмрћује срдња.

3 Аз же видех безумных укореняющихся, но абие поядено бысть их жилище.

Ја видех безумника где се укоренио; али одмах проклех стан његов.

4 Далече да будут сынове их от спасения, и да сотрутся при дверех хуждших, и не будет изимаяй.

Синови су његови далеко од спасења и сатиру се на вратима а нема ко да избави.

5 Иже бо они собраша, праведницы поядят, сами же от зол не изяти будут: изможденна буди крепость их.

Летину његову једе гладни и испред трња купи је, и лупеж ждере благо њихово.

6 Не имать бо от земли изыти труд, ни от гор прозябнути болезнь:

Јер мука не излази из праха нити невоља из земље ниче.

7 но человек раждается на труд, птенцы же суповы высоко парят.

Него се човек рађа на невољу, као што искре из угљевља узлећу у вис.

8 Обаче же аз помолюся Богови, Господа же всех Владыку призову,

Али ја бих Бога тражио, и пред Бога бих изнео ствар своју,

9 Творящаго велия и неизследимая, славная же и изрядная, имже несть числа:

Који чини ствари велике и неиспитиве, дивне, којима нема броја;

10 дающаго дождь на землю, посылающаго воду на поднебесную:

Који спушта дажд на земљу и шаље воду на поља;

11 возносящаго смиренныя на высоту и погибшыя воздвизающаго во спасение:

Који подиже понижене, и жалосне узвишује к спасењу;

12 расточающаго советы лукавых, да не сотворят руце их истины.

Који расипа мисли лукавих да руке њихове не сврше ништа;

13 Уловляяй премудрых в мудрости их, совет же коварных разори.

Који хвата мудре у њиховом лукавству, и намеру опаких обара;

14 Во дни обымет их тма, в полудне же да осяжут якоже в нощи,

Дању наилазе на мрак, и у подне пипају као по ноћи.

15 и да погибнут на брани: немощный же да изыдет из руки сильнаго.

Он избавља убогог од мача, од уста њихових и од руке силног.

16 Буди же немощному надежда, неправеднаго же уста да заградятся.

Тако има надања сиромаху, а злоћа затискује уста своја.

17 Блажен же человек, егоже обличи Бог, наказания же Вседержителева не отвращайся:

Гле, благо човеку кога Бог кара; и зато не одбацуј карање Свемогућег.

18 Той бо болети творит и паки возставляет: порази, и руце Его изцелят:

Јер Он задаје ране, и завија; Он удара, и руке Његове исцељују.

19 шестижды от бед измет тя, в седмем же не коснеттися зло:

Из шест невоља избавиће те; ни у седмој неће те се зло дотаћи.

20 во гладе избавит тя от смерти, на брани же из руки железа изрешит тя:

У глади избавиће те од смрти и у рату од мача.

21 от бича языка скрыет тя, и не убоишися от зол находящих:

Кад језик шиба, бићеш сакривен, нити ћеш се бојати пустоши кад дође.

22 неправедным и беззаконным посмеешися, от дивиих же зверей не убоишися,

Смејаћеш се пустоши и глади, нити ћеш се бојати зверја земаљског.

23 зане с камением дивиим завет твой: зверие бо дивии примирятся тебе.

Јер ћеш с камењем пољским бити у вери, и зверје ће пољско бити у миру с тобом.

24 Потом уразумееши, яко в мире будет дом твой, жилище же храмины твоея не имать согрешити:

И видећеш да је мир у шатору твом, кућићеш кућу своју и нећеш се преварити.

25 уразумееши же, яко много семя твое, и чада твоя будут яко весь злак селный:

Видећеш како ће ти се умножити семе твоје, и пород ће твој бити као трава на земљи.

26 внидеши же во гроб якоже пшеница созрелая во время пожатая, или якоже стог гумна во время свезенный.

Стар ћеш отићи у гроб као што се жито сноси у стог у своје време.

27 Се, сия сице изследихом: сия суть, яже слышахом: ты же разумей себе, аще что сотворил еси.

Ето, разгледасмо то, тако је; послушај и разуми.