Књига пророка Софоније 3

1 Тешко граду одметничком и оскврњеном, насилничком!

О, светлый и избавленный граде, голубице!

2 Не слуша глас, не прима наук, не узда се у Господа, не приступа к Богу свом.

Не услыша гласа, не прият наказания, на Господа не упова и к Богу своему не приближися.

3 Кнезови су му у њему лавови који ричу; судије су му вуци вечерњи, који не глођу кости до јутра.

Князи его в нем, яко львы рыкающе, судии его яко волцы аравийстии, не оставляху на утро.

4 Пророци су му хвалише, варалице; свештеници његови скврне светињу, изврћу закон.

Пророцы его ветроносцы, мужие презорливи: священницы его сквернят святая и нечествуют в закон.

5 Господ је праведан усред њега, не чини неправде, свако јутро износи суд свој на видело, не изостаје, али безбожник не зна за стид.

Господь же праведен посреде его и не имать сотворити неправды: утро утро даст суд Свой в свет: и не укрыся, и не весть неправды во истязании, ниже в распри обиды.

6 Истребих народе, куле им се разорише, улице им опустех, те нико не пролази; градови им се раскопаше, да нема никога, нема становника.

В растление низложих величавыя, изчезоша углы их: опустошу пути их весьма, еже не проходити: изчезоша гради их, занеже ни единому быти, ни жити.

7 Рекох: Побојаћеш ме се, примићеш наук; неће му се затрти стан ничим са чим бих га походио; али они уранише те покварише сва дела своја.

Рех: обаче убойтеся Мене и приимите наказание, и не имате потребитися от очию его, за вся елика отмстих на нем: готовися, утренюй, истле все листвие их.

8 Зато чекајте ме, говори Господ, до дана кад ћу се подигнути на плен; јер је суд мој да саберем народе и покупим царства, да излијем на њих гнев свој, сву жестину јарости своје, јер ће огањ ревности моје прождрети сву земљу.

Сего ради потерпи Мене, глаголет Господь, в день воскресения моего во свидетелство: зане суд Мои в сонмища языков еже прияти царей, еже излияти на ня гнев Мой весь, гнев ярости Моея: зане огнем рвения Моего поядена будет вся земля.

9 Јер ћу тада променити народима усне, те ће бити чисте, да би сви призивали име Господње и служили Му сложним раменима.

Яко тогда обращу к людем язык в род его, еже призывати: всем имя Господне, работати Ему под игом единем.

10 Испреко река хуских који се мени моле, расејани моји, донеће ми даре.

От конец рек Ефиопских прииму молящыя Мя, в разсеянных Моих принесут жертвы Мне.

11 Тада се нећеш више стидети ни једног од својих дела, којима си ми згрешио; јер ћу онда узети из тебе оне који се хвале славом твојом, и нећеш се више величати на светој гори мојој.

В день он не имаши постыдитися от всех начинаний твоих, имиже нечествовал еси в Мя: яко тогда отиму от тебе укоризны досаждения твоего, и ктому не имаши приложити величатися на горе святей Моей.

12 И оставићу у теби народ невољан и сиромашан, и они ће се уздати у име Господње.

И оставлю в тебе люди кротки и смиренны, и будут благоговети о имени Господни

13 Остатак Израиљев неће чинити безакоња нити ће говорити лажи, нити ће се наћи у устима њиховим језик преваран; него ће пасти и лежати и неће бити никога да их плаши.

останцы Израилевы, и не сотворят неправды, и не возглаголют суетных, и не обрящется в устех их язык льстив: зане тии пожируют и угнездятся, и не будет устрашаяй их.

14 Певај, кћери сионска; кликуј, Израиљу; радуј се и весели се из свега срца, кћери јерусалимска!

Радуйся, дщи Сионова, зело, проповедуй, дщи Иерусалимова, веселися и преукрашайся от всего сердца твоего, дщи Иерусалимля:

15 Уклони Господ судове твоје, одврати непријатеље твоје; цар Израиљев Господ усред тебе је, нећеш се више бојати зла.

отят Господь неправды твоя, избавил тя есть из руки враг твоих: воцарится Господь посреде тебе, и не узриши зла ктому.

16 У онај дан рећи ће се граду Јерусалиму: Не бој се; Сиону: Немој да ти клону руке.

Во время оно речет Господь Иерусалиму: дерзай, Сионе, да не ослабеют руце твои.

17 Господ Бог твој, који је усред тебе, силни, спашће те; радоваће ти се веома, умириће се у љубави својој, веселиће се тебе ради певајући.

Господь Бог твой в тебе, Сильный спасет тя, наведет на тя веселие и обновит тя в любви Своей, и возвеселится о тебе во украшении, яко в день праздника.

18 Који туже за празницима, сабраћу их, који су из тебе, ради тешке срамоте која је на теби.

И соберу сотреныя твоя: горе, кто приимет нань поношение?

19 Гле, уништићу у оно време све који те муче, и избавићу хроме и сабрати одагнане, и добавићу им хвалу и славу по свој земљи, где су били под срамотом.

Се, Аз сотворю в тебе тебе ради, глаголет Господь, во время оно: и спасу утисненную и отриновенную прииму, и положу я в похваление и имениты по всей земли.

20 У оно време довешћу вас, у оно време сабраћу вас; јер ћу вам добавити славу и хвалу по свим народима на земљи, кад повратим робље ваше пред вашим очима, говори Господ.

И постыдятся во время оно, егда добро вам сотворю, и во время, егда прииму вы: зане дам вы имениты и в похваление во всех людех земли, внегда возвращати ми пленение ваше пред вами, глаголет Господь.