Песма над песмама 7
1 Како су лепе ноге твоје у обући, кћери кнежевска; саставци су бедара твојих као гривне, дело руку уметничких.
How beautiful are your feet with shoes, O prince's daughter! the joints of your thighs are like jewels, the work of the hands of a cunning workman.
2 Пупак ти је као чаша округла, који није никад без пића; трбух ти је као стог пшенице ограђен љиљанима;
Your navel is like a round goblet, which wants not liquor: your belly is like an heap of wheat set about with lilies.
3 Две дојке твоје као два близанца срнчета;
Your two breasts are like two young roes that are twins.
4 Врат ти је као кула од слонове кости; очи су ти као језера у Есевону на вратима ватравимским; нос ти је као кула ливанска која гледа према Дамаску;
Your neck is as a tower of ivory; your eyes like the pool in Heshbon, by the gate of Bathrabbim: your nose is as the tower of Lebanon which looks toward Damascus.
5 Глава је твоја на теби као Кармил, и коса на глави твојој као царска порфира у боре набрана.
your head upon you is like Carmel, and the hair of your head like purple; the king is held in the galleries.
6 Како си лепа и како си љупка, о љубави у милинама!
How fair and how pleasant are you, O love, for delights!
7 Узраст ти је као палма, и дојке као гроздови.
This your stature is like to a palm tree, and your breasts to clusters of grapes.
8 Рекох: Попећу се на палму, дохватићу гране њене; и биће дојке твоје као гроздови на виновој лози, и мирис носа твог као јабуке;
I said, I will go up to the palm tree, I will take hold of the boughs thereof: now also your breasts shall be as clusters of the vine, and the smell of your nose like apples;
9 И грло твоје као добро вино, које иде право драгом мом и чини да говоре усне оних који спавају.
And the roof of your mouth like the best wine for my beloved, that goes down sweetly, causing the lips of those that are asleep to speak.
10 Ја сам драгог свог, и њега је жеља за мном.
I am my beloved's, and his desire is toward me.
11 Ходи, драги мој, да идемо у поље, да ноћујемо у селима.
Come, my beloved, let us go forth into the field; let us lodge in the villages.
12 Ранићемо у винограде да видимо цвате ли винова лоза, замеће ли се грожђе, цвату ли шипци; онде ћу ти дати љубав своју.
Let us get up early to the vineyards; let us see if the vine flourish, whether the tender grape appear, and the pomegranates bud forth: there will I give you my loves.
13 Мандрагоре пуштају мирис, и на вратима је нашим свакојако красно воће, ново и старо, које за те дохраних, драги мој.
The mandrakes give a smell, and at our gates are all manner of pleasant fruits, new and old, which I have laid up for you, O my beloved.
