Песма над песмама 1
1 Соломунова песма над песмама.
Das Lied der Lieder, von Salomo.
2 Да ме хоће пољубити пољупцем уста својих! Јер је твоја љубав боља од вина.
Er küsse mich mit seines Mundes Küssen; denn lieblicher als Wein ist deine Liebe.
3 Мирисом су твоја уља прекрасна; име ти је уље разлито; зато те љубе девојке.
Lieblich duften deine Salben; wie ausgegossenes Öl ist dein Name, darum haben dich Jungfrauen lieb.
4 Вуци ме, за тобом ћемо трчати; уведе ме цар у ложницу своју; радоваћемо се и веселићемо се тобом, спомињаћемо љубав твоју више него вино; прави љубе те.
Zieh mich dir nach; o, laß uns eilen! - mich führte der König in seine Gemächer - Wir wollen jubeln und uns deiner freuen, deine Liebe preisen mehr als den Wein; mit Recht lieben sie dich!
5 Црна сам, али сам лепа, кћери јерусалимске, као шатори кидарски, као завеси Соломунови.
Schwarz bin ich, doch lieblich, ihr Töchter Jerusalems! wie Kedars Gezelte, wie Salomos Zeltdecken.
6 Не гледајте ме што сам црна, јер ме је сунце опалило; синови матере моје расрдивши се на ме поставише ме да чувам винограде, и не чувах свој виноград, који ја имам.
Seht mich nicht an, daß ich so schwärzlich bin, daß die Sonne mich verbrannt hat. Die Söhne meiner Mutter zürnten auf mich; sie bestellten mich zur Weinbergshüterin - meinen eigenen Weinberg habe ich nicht gehütet!
7 Кажи ми ти, ког љуби душа моја, где пасеш, где пландујеш? Јер зашто бих лутала међу стадима другова твојих?
Thu' mir kund, o du, den meine Seele liebt: Wo weidest du? wo lagerst du am Mittag? Denn warum soll ich wie eine Vermummte sein bei den Herden deiner Genossen?
8 Ако не знаш, најлепша између жена, пођи трагом за стадом, и паси јариће своје покрај станова пастирских.
Wenn du's nicht weißt, o du schönste unter den Frauen, so geh' doch hinaus den Spuren der Herde nach und weide deine Zicklein bei den Hütten der Hirten.
9 Ти си ми, драга моја, као коњи у колима Фараоновим.
Den Stuten am Pharaowagen vergleiche ich dich, meine Freundin.
10 Образи су твоји окићени гривнама, и грло твоје низовима.
Lieblich stehn deinen Wangen die Gehänge, deinem Halse die Schnüre.
11 Начинићемо ти златне гривне са шарама сребрним.
Gehänge von Gold wollen wir dir machen mit silbernen Punkten.
12 Док је цар за столом, нард мој пушта свој мирис.
So lange der König auf seinem Ruhepolster weilte, gab meine Narde ihren Duft.
13 Драги ми је мој кита смирне, која међу дојкама мојим почива.
Mein Geliebter ist mir das Balsambündel, das an meinem Busen ruht.
14 Драги ми је мој грозд кипров из винограда енгадских.
Die Cyprusdolde in Engedis Weinbergen ist mein Geliebter mir.
15 Лепа ти си, драга моја, лепа ти си! Очи су ти као у голубице.
Wie schön bist du, meine Freundin; wie schön bist du! Deine Augen sind Taubenaugen.
16 Леп ти си, драги мој, и љубак! И постеља наша зелени се.
Wie schön bist du, mein Geliebter, ja holdselig; ja immer grün ist unser Lager.
17 Греде су нам у кућама кедрове, даске су нам јелове.
Die Balken unseres Hauses sind Cedern, unser Getäfel Cypressen.
