Римљанима 7

1 Или не знате, браћо (јер говорим онима који знају закон), да закон влада над човеком докле је жив?

Veten I icke, käre bröder (ty jag talar med dem som lagen veta), att lagen regnerar öfver menniskona, så länge hon lefver?

2 Јер је удата жена привезана законом за мужа докле год он живи; а ако ли муж њен умре, разреши се од закона мужевљег.

Ty en qvinna, som i mans våld är, så länge mannen lefver, är hon bunden till lagen; men om mannen dör, så blifver hon lös ifrå mansens lag.

3 Зато, дакле, док јој је муж жив бива прељубочиница ако пође за другог мужа; а ако јој умре муж проста је од закона да не буде прељубочиница ако пође за другог.

Men om hon är med en annan man, medan hennes man lefver, då varder hon kallad en horkona; men dör mannen, så är hon fri ifrå lagen, att hon icke varder en horkona, om hon är när en annan man.

4 Зато, браћо моја, и ви умресте закону телом Христовим, да будете другог, Оног што уста из мртвих, да плод донесемо Богу.

Så ären ock I, mine bröder, dödade ifrå lagen, genom Christi Lekamen; att I skolen vara när enom androm, nämliga när honom som är uppstånden ifrå de döda, på det vi skole göra Gudi frukt.

5 Јер кад бејасмо у телу, беху сласти греховне, које закон рађаху у удима нашим да се смрти плод доноси.

Ty Då vi vorom köttslige, då voro de syndiga begärelser, som lagen uppväckte, mägtig i våra lemmar, att göra dödenom frukt.

6 А сад, умревши избависмо се од закона који нас држаше, да служимо Богу у обновљењу Духа а не у старини слова.

Men nu äre vi friade ifrå lagen, döde ifrå henne som oss höll fångna; så att vi skole tjena uti ett nytt väsende, efter andan, och icke uti det gamla väsendet, efter bokstafven.

7 Шта ћемо дакле рећи? Је ли закон грех? Боже сачувај! Него ја греха не познах осим кроз закон; јер не знадох за жељу да закон не каза: Не зажели.

Hvad vilje vi då säga? Är lagen synd? Bort det; men syndena kände jag icke, utan af lagen; ty jag hade intet vetat af begärelsen, hade icke lagen sagt: Du skall icke begära.

8 А грех узе почетак кроз заповест, и начини у мени сваку жељу; јер је грех без закона мртав.

Då tog synden tillfälle af budordet; och uppväckte i mig all begärelse; ty utan lagen var synden död.

9 А ја живљах некад без закона; а кад дође заповест, онда грех оживе,

Och jag lefde fordom utan lag; men när budordet kom, fick synden lif igen;

10 А ја умрех, и нађе се да ми заповест би за смрт која беше дата за живот.

Och jag vardt död; så fanns då, att budordet, som mig var gifvet till lifs, det var mig till döds.

11 Јер грех узевши почетак кроз заповест превари ме, и уби ме њоме.

Ty synden tog tillfälle af budordet, och besvek mig, och drap mig dermed.

12 Тако је, дакле, закон свет и заповест света и праведна и добра.

Så är väl lagen helig, och budordet heligt, och rättfärdigt, och godt.

13 Добро ли дакле би мени смрт? Боже сачувај! Него грех, да се покаже грех добром чинећи ми смрт, да буде грех одвише грешан заповешћу.

Är då det, som godt är, vordet mig till döds? Bort det; men synden, på det hon skulle synas vara synd, hafver, med det godt är, verkat döden i mig; på det synen skulle varda öfvermåtton syndig genom budordet.

14 Јер знамо да је закон духован; а ја сам телесан, продан под грех:

Ty vi vete, att lagen är andelig; men jag är köttslig, sålder under syndena.

15 Јер не знам шта чиним, јер не чиним оно шта хоћу, него на шта мрзим оно чиним.

Ty jag vet icke hvad jag gör; ty jag gör icke hvad jag vill; utan det jag hatar, det gör jag.

16 Ако ли оно чиним шта нећу, хвалим закон да је добар.

Om jag nu gör det jag icke vill, så samtycker jag, att lagen är god.

17 А ово више ја не чиним него грех који живи у мени.

Så gör icke nu jag det, utan synden, som bor i mig.

18 Јер знам да добро не живи у мени, то јест у телу мом. Јер хтети имам у себи, али учинити добро не налазим.

Ty jag vet, att i mig, det är, i mitt kött, bor icke godt; viljan hafver jag, men att göra godt, det finner jag icke.

19 Јер добро што хоћу не чиним, него зло што нећу оно чиним.

Ty det goda, som jag vill, det gör jag intet; utan det onda, som jag icke vill, det gör jag.

20 А кад чиним оно што нећу, већ ја то не чиним него грех који живи у мени.

Om jag nu gör det jag icke vill, så gör icke nu jag det, utan synden, som bor i mig.

21 Налазим, дакле закон, кад хоћу добро да чиним, да ме на зло нагони.

Så finner jag nu mig en lag, jag som vill göra det godt är, att det onda låder vid mig.

22 Јер имам радост у закону Божијем по унутрашњем човеку;

Ty jag hafver lust till Guds lag, efter den invärtes menniskona;

23 Али видим други закон у удима својим, који се супроти закону ума мог, и заробљава ме законом греховним који је у удима мојим.

Men jag ser en annor lag i mina lemmar, som strider emot den lag, som i min håg är, och griper mig fången uti syndenes lag, som är i mina lemmar.

24 Ја несрећни човек! Ко ће ме избавити од тела смрти ове?

Jag arme menniska, ho skall lösa mig ifrå denna dödsens kropp?

25 Захваљујем Богу свом кроз Исуса Христа Господа нашег. Тако, дакле, ја сам умом својим служим закону Божијем а телом закону греховном.

Gudi tackar jag, genom Jesum Christum, vår Herra. Så tjenar jag nu Guds lag med hågen; men med köttet tjenar jag syndenes lag.