Псалми 94
1 Боже од освете, Господе, Боже од освете, покажи се!
God is Lord of veniauncis; God of veniauncis dide freli.
2 Подигни се, судијо земаљски, подај заслугу охолима.
Be thou enhaunsid that demest the erthe; yelde thou yeldinge to proude men.
3 Докле ће се безбожници, Господе, докле ће се безбожници хвалити?
Lord, hou longe synneris; hou longe schulen synneris haue glorie?
4 Руже и охоло говоре, величају се сви који чине безакоње.
Thei schulen telle out, and schulen speke wickidnesse; alle men schulen speke that worchen vnriytfulnesse.
5 Газе народ Твој, Господе, и достојање Твоје муче.
Lord, thei han maad lowe thi puple; and thei han disesid thin eritage.
6 Удовицу и дошљака убијају, и сироте море.
Thei killiden a widowe and a comelyng; and thei han slayn fadirles children and modirles.
7 И говоре: Неће видети Господ, и неће дознати Бог Јаковљев.
And thei seiden, The Lord schal not se; and God of Jacob schal not vndurstonde.
8 Оразумите се, прелуди људи! Будале! Кад ћете бити паметни?
Ye vnwise men in the puple, vndirstonde; and, ye foolis, lerne sum tyme.
9 Који је створио ухо, зар не чује? И који је око начинио, зар не види?
Schal not he here, that plauntide the eere; ethere biholdith not he, that made the iye?
10 Зар неће обличити који народе уразумљује, који учи човека да зна?
Schal not he repreue, that chastisith folkis; which techith man kunnyng?
11 Господ зна мисли људима како су ништаве.
The Lord knowith the thouytis of men; that tho ben veyne.
12 Благо човеку кога Ти, Господе, уразумљујеш, и законом својим учиш;
Blessid is the man, whom thou, Lord, hast lerned; and hast tauyt him of thi lawe.
13 Да би му дао мир у зле дане, док се ископа јама безбожнику.
That thou aswage hym fro yuele daies; til a diche be diggid to the synner.
14 Јер неће одбацити Господ народ свој, и достојање своје неће оставити.
For the Lord schal not putte awei his puple; and he schal not forsake his eritage.
15 Јер ће се суд вратити на правду, у њега ће наћи сви правог срца.
Til riytfulnesse be turned in to dom; and who ben niy it, alle that ben of riytful herte.
16 Ко ће устати за мене супрот злима? Ко ће стати за мене супрот онима који чине безакоње?
Who schal rise with me ayens mysdoeris; ether who schal stonde with me ayens hem that worchen wickidnesse?
17 Кад ми Господ не би био помоћник, брзо би се душа моја преселила онамо где се ћути.
No but for the Lord helpide me; almest my soule hadde dwellid in helle.
18 Кад кажем: Дрхће ми нога, милост Твоја, Господе, прихвата ме.
If Y seide, My foot was stirid; Lord, thi merci helpide me.
19 Кад се умноже бриге у срцу мом, утехе Твоје разговарају душу моју.
Aftir the multitude of my sorewis in myn herte; thi coumfortis maden glad my soule.
20 Еда ли ће се близу Тебе стати престо крвнички, и онај који намишља насиље насупрот закону?
Whether the seete of wickidnesse cleueth to thee; that makist trauel in comaundement?
21 Спремају се на душу праведникову, и крв праву окривљују.
Thei schulen take ayens the soule of a iust man; and thei schulen condempne innocent blood.
22 Али је Господ моје пристаниште, и Бог је мој тврдо уточиште моје.
And the Lord was maad to me in to refuyt; and my God was maad in to the help of myn hope.
23 Он ће им вратити за безакоње њихово, за њихову злоћу истребиће их, истребиће их Господ, Бог наш.
And he schal yelde to hem the wickidnesse of hem; and in the malice of hem he schal lese hem, oure Lord God schal lese hem.
