Псалми 74

1 Зашто се, Боже, срдиш на нас дуго; дими се гнев Твој на овце паше Твоје?

Aasafin mietevirsi. Miksi sinä, Jumala, hylkäsit meidät ainiaaksi, miksi suitsuaa sinun vihasi laitumesi lampaita vastaan?

2 Опомени се сабора свог, који си стекао од старине, искупио себи у наследну државу, горе Сиона, на којој си се населио.

Muista seurakuntaasi, jonka muinoin omaksesi otit, jonka lunastit perintösuvuksesi. Muista Siionin vuorta, jolla sinä asut.

3 Подигни стопе своје на старе развалине: све је разрушио непријатељ у светињи.

Ohjaa askeleesi ikuisille raunioille. Vihollinen on raiskannut kaiken pyhäkössä.

4 Ричу непријатељи Твоји на месту сабора Твојих, своје обичаје постављају место наших обичаја.

Sinun vihollisesi huusivat kokoushuoneessasi, he pystyttivät omat merkkinsä merkeiksi sinne.

5 Видиш, они су као онај који подиже секиру на сплетене гране у дрвета.

Näytti, kuin olisi tiheässä metsässä kirveitä heilutettu korkealle.

6 Све у њему што је резано разбише секирама и брадвама.

Niin he löivät kaikki sen veistokset kirveillä ja nuijilla rikki.

7 Огњем сажегоше светињу Твоју; на земљу обаливши оскврнише стан имена Твог.

He pistivät sinun pyhäkkösi tuleen, he häväisivät, panivat maan tasalle sinun nimesi asumuksen.

8 Рекоше у срцу свом: Потримо их сасвим. Попалише сва места сабора Божијих на земљи.

He sanoivat sydämessään: "Me hävitämme heidät kaikki tyynni". He polttivat kaikki jumalanpalvelushuoneet maasta.

9 Обичаја својих не видимо, нема више пророка, и нема у нас ко би знао докле ће то трајати.

Merkkejämme me emme näe, ei ole enää profeettaa, eikä ole joukossamme ketään, joka tietäisi, kuinka kauan-.

10 Докле ће се, Боже, ругати насилник? Хоће ли довека противник пркосити имену Твом?

Kuinka kauan, Jumala, vihollinen saa herjata, vihamies pilkata sinun nimeäsi lakkaamatta?

11 Зашто устављаш руку своју и десницу своју? Пружи из недара својих, и истреби их.

Miksi pidätät kättäsi, oikeata kättäsi? Vedä se povestasi ja hävitä heidät.

12 Боже, царе мој, који од старине твориш спасење посред земље!

Jumala on minun kuninkaani ammoisista ajoista, hän toimittaa pelastuksen maan päällä.

13 Ти си силом својом раскинуо море, и сатро главе воденим наказама.

Sinä voimallasi halkaisit meren, sinä musersit lohikäärmeitten päät vetten päällä.

14 Ти си размрскао главу крокодилу, дао га онима који живе у пустињи да га једу.

Sinä ruhjoit rikki Leviatanin päät, sinä annoit hänet ruuaksi erämaan eläinten laumalle.

15 Ти си отворио изворе и потоке, Ти си исушио реке које не пресишу.

Sinä puhkaisit kuohumaan lähteen ja puron, sinä kuivasit väkevät virrat.

16 Твој је дан и Твоја је ноћ, Ти си поставио звезде и сунце.

Sinun on päivä, sinun on yö, sinä valmistit valon ja auringon.

17 Ти си утврдио све крајеве земаљске, лето и зиму Ти си уредио.

Sinä määräsit kaikki maan rajat, sinä asetit kesän ja talven.

18 Опомени се тога, непријатељ се руга Господу, и народ безумни не мари за име Твоје.

Niin muista tämä: vihollinen herjaa Herraa, houkkiokansa pilkkaa sinun nimeäsi.

19 Не дај зверима душу грлице своје, немој заборавити стадо страдалаца својих засвагда.

Älä anna pedolle alttiiksi metsäkyyhkysesi sielua, älä iäksi unhota kurjiesi elämää.

20 Погледај на завет; јер су све пећине земаљске пуне станова безакоња.

Katso liittoasi. Sillä maan pimennot ovat väkivallan pesiä täynnä.

21 Невољник нек се не врати срамотан, ништи и убоги нека хвале име Твоје.

Älä salli sorretun kääntyä häväistynä takaisin. Kurja ja köyhä saakoot ylistää sinun nimeäsi.

22 Устани, Боже, брани ствар своју, опомени се како Ти се безумник руга сваки дан!

Nouse, Jumala, aja asiasi. Muista, miten houkat herjaavat sinua kaiken aikaa.

23 Не заборави обести непријатеља својих, вике, коју једнако дижу противници Твоји!

Älä unhota vihollistesi huutoa, älä vastustajaisi melua, joka kohoaa lakkaamatta.