Псалми 74
1 Зашто се, Боже, срдиш на нас дуго; дими се гнев Твој на овце паше Твоје?
[A contemplation by Asaph.] God, why have you rejected us forever? Why does your anger smolder against the sheep of your pasture?
2 Опомени се сабора свог, који си стекао од старине, искупио себи у наследну државу, горе Сиона, на којој си се населио.
Remember your congregation, which you purchased of old, which you have redeemed to be the tribe of your inheritance; Mount Zion, in which you have lived.
3 Подигни стопе своје на старе развалине: све је разрушио непријатељ у светињи.
Lift up your feet to the perpetual ruins, all the evil that the enemy has done in the sanctuary.
4 Ричу непријатељи Твоји на месту сабора Твојих, своје обичаје постављају место наших обичаја.
Your adversaries have roared in the midst of your assembly. They have set up their standards as signs.
5 Видиш, они су као онај који подиже секиру на сплетене гране у дрвета.
They behaved like men wielding axes, cutting through a thicket of trees.
6 Све у њему што је резано разбише секирама и брадвама.
Now they break all its carved work down with hatchet and hammers.
7 Огњем сажегоше светињу Твоју; на земљу обаливши оскврнише стан имена Твог.
They have burned your sanctuary to the ground. They have profaned the dwelling place of your Name.
8 Рекоше у срцу свом: Потримо их сасвим. Попалише сва места сабора Божијих на земљи.
They said in their heart, "We will crush them completely." They have burned up all the places in the land where God was worshiped.
9 Обичаја својих не видимо, нема више пророка, и нема у нас ко би знао докле ће то трајати.
We see no miraculous signs. There is no longer any prophet, neither is there among us anyone who knows how long.
10 Докле ће се, Боже, ругати насилник? Хоће ли довека противник пркосити имену Твом?
How long, God, shall the enemy mock? Shall the enemy blaspheme your name forever?
11 Зашто устављаш руку своју и десницу своју? Пружи из недара својих, и истреби их.
Why do you draw back your hand, even your right hand? Take it out of your pocket and consume them.
12 Боже, царе мој, који од старине твориш спасење посред земље!
Yet God is my King from long ago, working salvation in the midst of the earth.
13 Ти си силом својом раскинуо море, и сатро главе воденим наказама.
You divided the sea by your strength. You broke the heads of the sea monsters in the waters.
14 Ти си размрскао главу крокодилу, дао га онима који живе у пустињи да га једу.
You broke the heads of Leviathan in pieces. You gave him as food to people and desert creatures.
15 Ти си отворио изворе и потоке, Ти си исушио реке које не пресишу.
You opened up spring and stream. You dried up mighty rivers.
16 Твој је дан и Твоја је ноћ, Ти си поставио звезде и сунце.
The day is yours, the night is also yours. You have prepared the light and the sun.
17 Ти си утврдио све крајеве земаљске, лето и зиму Ти си уредио.
You have set all the boundaries of the earth. You have made summer and winter.
18 Опомени се тога, непријатељ се руга Господу, и народ безумни не мари за име Твоје.
Remember this, that the enemy has mocked you, LORD. Foolish people have blasphemed your name.
19 Не дај зверима душу грлице своје, немој заборавити стадо страдалаца својих засвагда.
Do not deliver the soul of your dove to wild beasts. Do not forget the life of your poor forever.
20 Погледај на завет; јер су све пећине земаљске пуне станова безакоња.
Honor your covenant, for haunts of violence fill the dark places of the earth.
21 Невољник нек се не врати срамотан, ништи и убоги нека хвале име Твоје.
Do not let the oppressed return ashamed. Let the poor and needy praise your name.
22 Устани, Боже, брани ствар своју, опомени се како Ти се безумник руга сваки дан!
Arise, God. Plead your own cause. Remember how the foolish man mocks you all day.
23 Не заборави обести непријатеља својих, вике, коју једнако дижу противници Твоји!
Do not forget the voice of your adversaries. The tumult of those who rise up against you ascends continually.
