Псалми 71

1 У Тебе се, Господе, уздам, немој ме оставити под срамотом вечном.

EN ti, oh Jehová, he esperado; no sea yo confuso para siempre.

2 Правдом својом избави ме, и опрости ме, пригни к мени ухо своје и помози ми.

Hazme escapar, y líbrame en tu justicia: inclina tu oído y sálvame.

3 Буди ми град где бих свагда долазио да живим, уреди спасење моје; јер си Ти град мој и крепост моја.

Séme por peña de estancia, adonde recurra yo continuamente: mandado has que yo sea salvo; porque tú eres mi roca, y mi fortaleza.

4 Боже мој! Узми ме из руке безбожникове, из руке безаконикове и насилникове.

Dios mío, líbrame de la mano del impío, de la mano del perverso y violento.

5 Јер си Ти надање моје, Господ је Господ поуздање моје од младости моје.

Porque tú, oh Señor Jehová, eres mi esperanza: seguridad mía desde mi juventud.

6 Тебе се држим од рођења, од утробе матере моје Ти си бранич мој; Тобом се хвалим свагда.

Por ti he sido sustentado desde el vientre: de las entrañas de mi madre tú fuiste el que me sacaste: de ti será siempre mi alabanza.

7 Чудо сам многима, а Ти си уточиште моје јако.

Como prodigio he sido á muchos; y tú mi refugio fuerte.

8 Уста су моја пуна хвале Твоје, славе Твоје сваки дан.

Sea llena mi boca de tu alabanza, de tu gloria todo el día.

9 Немој ме одбацити под старост, кад ме издаје снага моја, немој ме оставити.

No me deseches en el tiempo de la vejez; cuando mi fuerza se acabare, no me desampares.

10 Јер непријатељи моји мисле о мени, и који вребају душу моју договарају се,

Porque mis enemigos han tratado de mí; y los que acechan mi alma, consultaron juntamente,

11 Говорећи: Бог га је оставио, потерајте и ухватите га, јер га нема ко избавити.

Diciendo: Dios lo ha dejado: perseguid y tomadle, porque no hay quien le libre.

12 Боже! Не буди далеко од мене; Боже мој! Похитај ми у помоћ.

Oh Dios, no te alejes de mí: Dios mío, acude presto á mi socorro.

13 Нек се постиде и погину противници душе моје; нека попадне стид и срамота на оне који ми траже зла!

Sean avergonzados, fallezcan los adversarios de mi alma; sean cubiertos de vergüenza y de confusión los que mi mal buscan.

14 А ја ћу се свагда уздати, и понављаћу хвале Теби.

Mas yo siempre esperaré, y añadiré sobre toda tu alabanza.

15 Уста ће моја казивати правду Твоју, сваки дан доброчинства Твоја, јер им не знам броја.

Mi boca publicará tu justicia y tu salud todo el día, aunque no sé el número [de ellas].

16 Ући ћу у сили Господа Господа, и славићу само Твоју правду.

Vendré á las valentías del Señor Jehová: haré memoria de sola tu justicia.

17 Боже! Ти си ме учио од младости, и до данас казујем чудеса Твоја.

Oh Dios, enseñásteme desde mi mocedad; y hasta ahora he manifestado tus maravillas.

18 Ни у старости и кад оседех немој ме оставити, Боже, еда бих казивао мишицу Твоју наслеђу, свој омладини силу Твоју,

Y aun hasta la vejez y las canas; oh Dios, no me desampares, hasta que denuncie tu brazo á la posteridad, tus valentías á todos los que han de venir.

19 Правда је Твоја, Боже, до највише висине; у великим делима, која си учинио, Боже, ко је као Ти?

Y tu justicia, oh Dios, hasta lo excelso; porque has hecho grandes cosas: oh Dios, ¿quién como tú?

20 Колико си ме пута бацао у велике и љуте невоље, пак си ме опет оставио међу живима и из бездана ме земаљских опет извадио.

Tú, que me has hecho ver muchas angustias y males, volverás á darme vida, y de nuevo me levantarás de los abismos de la tierra.

21 Много си ме пута подизао и понављао утехе.

Aumentarás mi grandeza, y volverás á consolarme.

22 И ја Те хвалим уз псалтир, Твоју верност, Боже мој; ударам Ти у гусле, Свече Израиљев!

Asimismo yo te alabaré con instrumento de salterio, oh Dios mío: tu verdad cantaré yo á ti en el arpa, oh Santo de Israel.

23 Радују се уста моја кад певам Теби, и душа моја, коју си избавио.

Mis labios cantarán cuando á ti salmeare, y mi alma, á la cual redimiste.

24 И језик мој сваки дан казује правду Твоју; јер су постиђени и посрамљени они који ми траже зла.

Mi lengua hablará también de tu justicia todo el día: por cuanto fueron avergonzados, porque fueron confusos los que mi mal procuraban.