Псалми 69

1 Помози ми, Боже, јер дође вода до душе.

Načelniku godbe na šestero strun, pesem Davidova. Reši me, Bog, ker vode mi prihajajo noter do duše,

2 Пропадам у дубоком глибу, где нема дна; тонем води у дубине, и вали ме затрпавају.

Pogrezam se v blato pregloboko; kjer ni trdnega pod nogo; zahajam v globočine vodâ; in val poplaveč me požira.

3 Изнемогох вичући, промуче ми грло, побелеше ми очи погледајући Бога.

Trudim se vpijoč, suši se grlo moje; oči moje pešajo, ko upam v svojega Boga.

4 Оних који мрзе на ме низашта има више него косе на глави мојој; осилише који хоће да ме погубе, лажљиви непријатељи моји. Шта нисам отимао, ваља да вратим.

Več jih je ko glave moje lâs, ki me sovražijo po krivem; mogočneji so, ki me hočejo ubiti, ki so mi sovražniki po krivici; tedaj me silijo vrniti, česar nisem vzel.

5 Боже! Ти знаш је ли у мени безумље, и кривице моје нису сакривене од Тебе.

O Bog, ti poznaš nespamet mojo, in krivice moje niso ti skrite.

6 Немој да се постиде у мени који се уздају у Тебе, Господе, Господе над војскама! Немој да се посраме у мени који траже Тебе, Боже Израиљев!

Ne bodi jih mene sram, kateri čakajo tebe; Gospod, Bog vojnih krdél, rudečica naj ne oblije zaradi mene njih, ki iščejo tebe, Bog Izraelov.

7 Јер Тебе ради подносим руг, и срамота попаде лице моје.

Ker zavoljo tebe prenašam zasmehovanje; sramota pokriva obličje moje.

8 Туђин постадох браћи својој, и незнан синовима матере своје.

Tujec sem postal bratom svojim, in neznan matere moje sinovom.

9 Јер ревност за кућу Твоју једе ме и ружења оних који Тебе руже падају на ме.

Ker gorečnost za hišo tvojo me razjéda, in zasmehovanje njih, ki tebe zasmehujejo, mene zadeva.

10 Плачем, постим се душом својом, и то ми се прима за зло;

Ko jokajoč pokorim s postom dušo svojo, tedaj se mi to šteje za najhujšo sramoto.

11 Место хаљине облачим врећу, и бивам им прича.

Ko se oblačim v raševino, tedaj sem jim v pregovor.

12 О мени се разговарају седећи на вратима, пијући вино певају ме.

O meni govoričijo vkup sedeči pri vratih, in pesmi pojó, ko pijejo opojno pijačo.

13 А ја се молим Теби, Господе; време је да се смилујеш, Боже; по великој милости својој услиши ме, јер је истинито спасење Твоје.

O meni torej je prošnja moja tá do tebe, Gospod: čas je milosti, Bog, po obilnosti milosti svoje usliši me, po blagi zvestobi svoji.

14 Извади ме из глиба, да не пропаднем; да се избавим од ненавидника и из дубоке воде;

Potegni me iz blata, in naj se ne pogreznem; otet naj bodem sovražnikov svojih, in iz globočin vodâ.

15 Да ме не узме вода на матицу, да ме не прождре пучина, и да не склопи јама нада мном ждрела свог.

Valovje vodâ naj me poplaveč ne odnese, in globočina naj me ne pogoltne, in jama naj ne zapre ust svojih nad mano.

16 Услиши ме, Господе, јер је благост Твоја милосрдна, по великој доброти својој погледај ме.

Usliši me, Gospod, ker dobra je milost tvoja; po obilosti usmiljenja svojega ozri se v mé.

17 Немој одвратити лице своје од слуге свог; јер ме је туга; похитај, услиши ме.

In ne skrivaj obličja svojega svojemu hlapcu; ker v stiski sem, hiti, usliši me!

18 Приближи се души мојој, избави је; насупрот непријатељима мојим избави ме.

Približaj se duši moji, ótmi jo; zavoljo sovražnikov mojih réši me.

19 Ти знаш под каквим сам ругом, стидом и срамотом; пред Тобом су сви непријатељи моји.

Ti poznaš zasramovanje moje in mojo sramoto ter nečast mojo; pred teboj so vsi sovražniki moji.

20 Срамота сатре срце моје, изнемогох; чекам хоће ли се коме сажалити, али нема никога; хоће ли ме ко потешити, али не налазим.

Zasramovanje tare srce moje, tako da sem bolan; in ko ga čakam, da bi me miloval, nikogar ni; ali tolažiteljev, vendar ne najdem jih.

21 Дају ми жуч да једем, и у жеђи мојој поје ме оцтом.

Dà, za živež mi dajó želča, in v žeji moji dajó mi piti octa.

22 Трпеза њихова нека им буде мрежа и замка, то нека им буде плата.

Njih miza bodi pred njimi za zanko, in za povračila, za zadrgo.

23 Нека им потамне очи њихове, да не виде, и њихове бедре раслаби засвагда.

Otemné naj njih oči, da ne vidijo; in daj, da ledja njih omahujejo neprestano.

24 Излиј на њих јарост своју, и пламен гнева Твог нека их обузме!

Razlij na nje jezo svojo, in srd tvoj naj jih dohiti.

25 Стан њихов нека опусти, и у њиховим шаторима нека не буде никога да живи.

Pusti naj bodejo njih gradovi, v šatorih njih ne bodi prebivalca.

26 Јер кога си Ти поразио, они гоне, и умножавају јаде онима које си Ти ранио.

Ker preganjajo njega, kateregi si tí udaril, in po bolečini prebodencev tvojih spletajo pripovedke.

27 Мећи на њих кривицу за кривицом, да не дођу до правде Твоје.

Pridevaj kazen kazni njih krivici, in naj ne pridejo v pravico tvojo.

28 Нека се избришу из књиге живих, и с праведницима нек не буду записани.

Izbrišejo naj se iz življenja knjige, in s pravičnimi naj se ne zapisujejo.

29 А ја сам ништ и болан; помоћ Твоја, Боже, нек ме заклони.

Jaz pa ubožen in trpeč, blaginja tvoja, Bog, postavila me bode na višavo.

30 Славићу име Божије у песми, величаћу Га у хвали.

Hvalil bodem ime Božje s pesmijo, in poveličeval ga bodem sè zahvaljevanjem,

31 То је Богу милије од вола, од телета с роговима и с папцима.

Kar se bode bolje zdelo Gospodu, ko vol, junec rogat z razklanimi parklji.

32 Видеће ништи и радоваће се. Који тражите Бога, оживеће срце ваше.

Ko bodejo to videli krotki, veselili se bodo; in oživelo bode srce vaše, ki iščete Boga.

33 Јер Бог чује убоге, и сужања својих не оглуша се.

Ker Gospod se ozira na potrebne, in jetnikov svojih ne zameta.

34 Нека Га хвале небеса и земља, мора и све што се у њима миче!

Hvalila ga bodo nebesa in zemlja, morja in karkoli lazi po njih.

35 Јер ће Бог спасти Сион, сазидаће градове Јудине; и људи ће се онде населити и наследиће га.

Ker Bog otima Sijon in zida z nova mesta Judovska, da stanujejo tam, in podedujejo ono deželo.

36 И наслеђе ће се слуга Његових утврдити у њему и који љубе име Његово наставаће на њему.

Nasledniki, pravim, hlapcev njegovih naj jo posedajo, in ljubitelji imena njegovega naj prebivajo v njej,