Псалми 69

1 Помози ми, Боже, јер дође вода до душе.

(Til Sangmesteren. Til Liljerne. Af David.) Frels mig Gud, thi Vandene når mig til Sjælen,

2 Пропадам у дубоком глибу, где нема дна; тонем води у дубине, и вали ме затрпавају.

jeg er sunket i bundløst Dynd, hvor der intet Fodfæste er, kommet i Vandenes Dyb, og Strømmen går over mig;

3 Изнемогох вичући, промуче ми грло, побелеше ми очи погледајући Бога.

træt har jeg skreget mig, Struben brænder, mit Øje er mat af at bie på min Gud;

4 Оних који мрзе на ме низашта има више него косе на глави мојој; осилише који хоће да ме погубе, лажљиви непријатељи моји. Шта нисам отимао, ваља да вратим.

flere end mit Hoveds Hår er de, der hader mig uden Grund, mange er de, som vil mig til Livs, uden Skel er mig fjendske; hvad jeg ikke har ranet, skal jeg dog erstatte!

5 Боже! Ти знаш је ли у мени безумље, и кривице моје нису сакривене од Тебе.

Gud, du kender min Dårskab, min Skyld er ej skjult for dig.

6 Немој да се постиде у мени који се уздају у Тебе, Господе, Господе над војскама! Немој да се посраме у мени који траже Тебе, Боже Израиљев!

Lad mig ej bringe Skam over dem, som bier på dig, o Herre, Hærskarers HERRE, lad mig ej bringe Skændsel over dem der søger dig, Israels Gud!

7 Јер Тебе ради подносим руг, и срамота попаде лице моје.

Thi for din Skyld bærer jeg Spot, mit Åsyn dækkes af Skændsel;

8 Туђин постадох браћи својој, и незнан синовима матере своје.

fremmed er jeg for mine Brødre en Udlænding for min Moders Sønner.

9 Јер ревност за кућу Твоју једе ме и ружења оних који Тебе руже падају на ме.

Thi Nidkærhed for dit Hus har fortæret mig, Spotten mod dig er faldet på mig:

10 Плачем, постим се душом својом, и то ми се прима за зло;

jeg spæged min Sjæl med Faste, og det blev mig til Spot;

11 Место хаљине облачим врећу, и бивам им прича.

i Sæk har jeg klædt mig, jeg blev dem et Mundheld.

12 О мени се разговарају седећи на вратима, пијући вино певају ме.

De, der sidder i Porten, taler om mig, ved Drikkelagene synger de om mig.

13 А ја се молим Теби, Господе; време је да се смилујеш, Боже; по великој милости својој услиши ме, јер је истинито спасење Твоје.

Men jeg beder, HERRE, til dig i Nådens Tid, o Gud, i din store Miskundhed svare du mig!

14 Извади ме из глиба, да не пропаднем; да се избавим од ненавидника и из дубоке воде;

Frels mig med din trofaste Hjælp fra Dyndet, at jeg ikke skal synke; red mig fra dem, der hader mig, fra Vandenes Dyb,

15 Да ме не узме вода на матицу, да ме не прождре пучина, и да не склопи јама нада мном ждрела свог.

lad Strømmen ikke gå over mig; lad Dybet ikke sluge mig eller Brønden lukke sig over mig.

16 Услиши ме, Господе, јер је благост Твоја милосрдна, по великој доброти својој погледај ме.

Svar mig, HERRE, thi god er din Nåde, vend dig til mig efter din store Barmhjertighed;

17 Немој одвратити лице своје од слуге свог; јер ме је туга; похитај, услиши ме.

dit Åsyn skjule du ej for din Tjener, thi jeg er i Våde, skynd dig og svar mig;

18 Приближи се души мојој, избави је; насупрот непријатељима мојим избави ме.

kom til min Sjæl og løs den, fri mig for mine Fjenders Skyld!

19 Ти знаш под каквим сам ругом, стидом и срамотом; пред Тобом су сви непријатељи моји.

Du ved, hvorledes jeg smædes og bærer Skam og Skændsel; du har Rede på alle mine Fjender.

20 Срамота сатре срце моје, изнемогох; чекам хоће ли се коме сажалити, али нема никога; хоће ли ме ко потешити, али не налазим.

Spot har ulægeligt knust mit Hjerte; jeg bied forgæves på Medynk, på Trøstere uden at finde;

21 Дају ми жуч да једем, и у жеђи мојој поје ме оцтом.

de gav mig Malurt at spise og slukked min Tørst med Eddike.

22 Трпеза њихова нека им буде мрежа и замка, то нека им буде плата.

Lad Bordet foran dem blive en Snare, deres Takofre blive en Fælde;

23 Нека им потамне очи њихове, да не виде, и њихове бедре раслаби засвагда.

lad Øjnene slukkes, så Synet svigter, lad Lænderne altid vakle!

24 Излиј на њих јарост своју, и пламен гнева Твог нека их обузме!

Din Vrede udøse du over dem din glødende Harme nå dem;

25 Стан њихов нека опусти, и у њиховим шаторима нека не буде никога да живи.

deres Teltlejr blive et Øde, og ingen bo i deres Telte!

26 Јер кога си Ти поразио, они гоне, и умножавају јаде онима које си Ти ранио.

Thi de forfølger den, du slog, og øger Smerten for dem, du såred.

27 Мећи на њих кривицу за кривицом, да не дођу до правде Твоје.

Tilregn dem hver eneste Brøde lad dem ikke få Del i din Retfærd;

28 Нека се избришу из књиге живих, и с праведницима нек не буду записани.

lad dem slettes af Livets Bog, ej optegnes blandt de retfærdige!

29 А ја сам ништ и болан; помоћ Твоја, Боже, нек ме заклони.

Men mig, som er arm og lidende, bjærge din Frelse, o Gud!

30 Славићу име Божије у песми, величаћу Га у хвали.

Jeg vil prise Guds Navn med Sang og ophøje ham med Tak;

31 То је Богу милије од вола, од телета с роговима и с папцима.

det er mer for HERREN end Okser end Tyre med Horn og Klove!

32 Видеће ништи и радоваће се. Који тражите Бога, оживеће срце ваше.

Når de ydmyge ser det, glæder de sig; I, som søger Gud, eders Hjerte oplives!

33 Јер Бог чује убоге, и сужања својих не оглуша се.

Thi HERREN låner de fattige Øre, han agter ej fangne Venner ringe.

34 Нека Га хвале небеса и земља, мора и све што се у њима миче!

Himmel og Jord skal prise ham, Havet og alt, hvad der rører sig der;

35 Јер ће Бог спасти Сион, сазидаће градове Јудине; и људи ће се онде населити и наследиће га.

thi Gud vil frelse Zion og opbygge Judas Byer; der skal de bo og tage det i Eje;

36 И наслеђе ће се слуга Његових утврдити у њему и који љубе име Његово наставаће на њему.

hans Tjeneres Afkom skal arve det, de, der elsker hans Navn, skal bo deri.