Псалми 66

1 Покликни Богу, сва земљо!

Přednímu z kantorů, píseň žalmu. Plésej Bohu všecka země.

2 Запевајте славу имену Његовом, дајте Му хвалу и славу.

Zpívejte žalmy k slávě jména jeho, ohlašujte slávu a chválu jeho.

3 Реците Богу: Како си страшан у делима својим! Ради велике силе Твоје ласкају Ти непријатељи Твоји.

Rcete Bohu: Jak hrozný jsi v skutcích svých! Pro velikost síly tvé lháti budou tobě nepřátelé tvoji.

4 Сва земља нек се поклони Теби и поје Теби, нека поје имену Твом.

Všecka země skláněti se tobě a prozpěvovati bude, žalmy zpívati bude jménu tvému. (Sélah)

5 Ходите и видите дела Бога страшног у делима својим над синовима људским.

Poďte a vizte skutky Boží, jak hrozný jest v správě při synech lidských.

6 Он је претворио море у сухоту, преко реке пређосмо ногама; онде смо се веселили о Њему;

Obrátil moře v suchost, řeku přešli nohou po suše, tuť jsme se veselili v něm.

7 Влада силом својом увек, очи Његове гледају на народе. Бунтовници, да се нисте подигли!

Panuje v síle své nade vším světem, oči jeho spatřují národy, zpurní nebudou míti zniku. (Sélah)

8 Благосиљајте, народи, Бога нашег, и гласите хвалу Њему.

Dobrořečte národové Bohu našemu, a ohlašujte hlas chvály jeho.

9 Он је даровао души нашој живот, и није дао да поклизне нога наша.

Zachoval při životu duši naši, aniž dopustil, aby se poklesla noha naše.

10 Ти си нас окушао, Боже, претопио си нас, као сребро што се претапа.

Nebo jsi nás zpruboval, ó Bože, přečistil jsi nás, tak jako přečištěno bývá stříbro.

11 Увео си нас у мрежу, метнуо си бреме на леђа наша.

Uvedl jsi nás byl do leči, krutě jsi bedra naše ssoužil,

12 Дао си нас у јарам човеку, уђосмо у огањ и у воду; али си нас извео на одмор.

Vsadils člověka na hlavu naši, vešli jsme byli do ohně i do vody, a však jsi nás vyvedl do rozvlažení.

13 Ући ћу у дом Твој са жртвама што се сажижу, извршићу Ти завете своје,

A protož vejdu do domu tvého s zápalnými obětmi, a plniti tobě budu sliby své,

14 Које рекоше уста моја, и каза језик мој у тескоби мојој.

Kteréž vyřkli rtové moji, a vynesla ústa má, když jsem byl v ssoužení.

15 Жртве паљенице претиле ћу ту принети с димом од претилине овнујске, принећу Ти теоце с јарићима.

Zápaly tučných beranů obětovati budu tobě s kaděním, volů i kozlů nastrojím tobě. (Sélah)

16 Ходите, чујте сви који се бојите Бога, ја ћу вам казати шта је учинио души мојој.

Poďte, slyšte, a vypravovati budu, kteříž se koli bojíte Boha, co jest učinil duši mé.

17 К Њему завиках устима својим, и језиком својим прославих Га.

Ústy svými k němu jsem volal, a vyvyšoval jsem ho jazykem svým.

18 Да сам видео у срцу свом безакоње, не би ме услишио Господ.

Bychť byl patřil k nepravosti srdcem svým, nebyl by vyslyšel Pán.

19 Али Бог услиши, прими глас мољења мог.

Ale vyslyšelť Bůh, a pozoroval hlasu modlitby mé.

20 Благословен Бог, који не одврже молитве моје и не остави ме без милости своје!

Požehnaný Bůh, kterýž neodstrčil modlitby mé, a milosrdenství svého ode mne neodjal.