Псалми 59
1 Избави ме од непријатеља мојих, Боже мој, и од оних, што устају на ме, заклони ме.
Al la ĥorestro. Por Al-taŝĥet. Verko de David, kiam Saul sendis, ke oni gardu la domon, por lin mortigi. Savu min de miaj malamikoj, mia Dio; Defendu min kontraŭ tiuj, kiuj leviĝis kontraŭ mi.
2 Избави ме од оних који чине безакоње, и од крвопија сачувај ме.
Savu min de la krimuloj, Kaj kontraŭ la sangaviduloj helpu min.
3 Ево, зло намишљају души мојој, скупљају се на ме силни, без кривице моје и без греха мог, Господе.
Ĉar jen ili embuskas kontraŭ mia animo, Fortuloj kolektiĝas kontraŭ mi, Ne por mia krimo kaj ne por mia peko, ho Eternulo.
4 Без кривице моје стечу се и оружају се; устани за мене, и гледај.
Sen kulpo de mia flanko ili kunkuras kaj armiĝas; Rapidu renkonte al mi, kaj rigardu.
5 Ти, Господе, Боже над војскама, Боже Израиљев, пробуди се, обиђи све ове народе, немој пожалити одметника.
Vi, ho Eternulo, Dio Cebaot, Dio de Izrael, Vekiĝu, por punviziti ĉiujn popolojn; Ne indulgu ĉiujn krimajn malbonfarantojn. (Sela)
6 Нек се врате увече, лају као пси и иду око града.
Ili revenas vespere, bojas kiel hundoj, Kaj iras ĉirkaŭ la urbo.
7 Ево руже језиком својим, мач им је у устима, јер, веле, ко ће чути?
Jen ili parolaĉas per siaj buŝoj; Glavoj estas sur iliaj lipoj; ĉar kiu, ili diras, aŭdas?
8 Али Ти ћеш се, Господе, смејати њима и посрамити све ове народе.
Sed Vi, ho Eternulo, ridos pri ili; Vi mokos ĉiujn popolojn.
9 Они су јаки, али ја на Тебе погледам, јер си Ти Бог, чувар мој.
Ho mia forto, al Vi mi min turnas; Ĉar Dio estas mia rifuĝo.
10 Бог, који ме милује, иде преда мном, Бог ми даје без страха да гледам непријатеље своје.
Mia bona Dio rapidos al mi; Dio vidigos al mi venĝon sur miaj malamikoj.
11 Немој их побити, да не би заборавио народ мој; распи их силом својом и обори их, Господе, браничу наш,
Ne mortigu ilin, por ke ne forgesu mia popolo; Disbatu ilin per Via forto kaj faligu ilin, Ho Sinjoro, nia ŝildo.
12 За грех уста њихових; за речи језика њиховог; нек се ухвате у охолости својој за клетву и лаж коју су говорили.
La parolo de iliaj lipoj estas peko de iliaj buŝoj; Ili kaptiĝu per sia malhumileco, Ĉar ili parolas nur pri ĵurrompo kaj mensogo.
13 Распи у гневу, распи, да их нема; и нека познају да Бог влада над Јаковом и до крајева земаљских.
Ekstermu ilin en kolerego, ekstermu, ke ili ne plu ekzistu; Kaj ili eksciu, ke Dio regas ĉe Jakob, Ĝis la limoj de la mondo. (Sela)
14 Нек се врате увече, лају као пси, и иду око града.
Ili revenas vespere, bojas kiel hundoj, Kaj iras ĉirkaŭ la urbo.
15 Нека тумарају тражећи хране, и не наситивши се нека ноћи проводе.
Ili vagas pro manĝo, Kaj sen satiĝo pasigas la nokton.
16 А ја ћу певати силу Твоју, рано ујутру гласити милост Твоју; јер си ми био одбрана и уточиште у дан невоље моје.
Sed mi kantos Vian forton, Kaj matene mi gloros Vian bonecon; Ĉar Vi estis por mi defendo kaj rifuĝo En la tago de mia malfeliĉo.
17 Сило моја! Теби ћу певати, јер си Ти Бог чувар мој, Бог који ме милује.
Ho mia forto, al Vi mi kantos; Ĉar Dio estas mia defendo, la Dio de mia favoro.
