Псалми 58

1 Говорите ли заиста истину, силни, судите ли право, синови човечији?

Psalmus, in finem, ne corrumpas, David in tituli inscriptionem. Si vere utique iustitiam loquimini: recte iudicate filii hominum.

2 Та, безакоња састављате у срцу, мећете на мерила злочинства руку својих на земљи.

Etenim in corde iniquitates operamini: in terra iniustitias manus vestrae concinnant.

3 Од самог рођења застранише безаконици, од утробе материне тумарају говорећи лаж.

Alienati sunt peccatores a vulva, erraverunt ab utero: locuti sunt falsa.

4 У њима је јед као јед змијињи, као глуве аспиде, која затискује ухо своје,

Furor illis secundum similitudinem serpentis: sicut aspidis surdae, et obturantis aures suas,

5 Која не чује глас бајачев, врачара вештог у врачању.

Quae non exaudiet vocem incantantium: et venefici incantantis sapienter.

6 Боже! Поломи им зубе у устима њиховим; разбиј чељусти лавовима, Господе!

Deus conteret dentes eorum in ore ipsorum: molas leonum confringet Dominus.

7 Нек се пролију као вода, и нестане их. Кад пусте стреле, нека буду као сломљене.

Ad nihilum devenient tamquam aqua decurrens: intendit arcum suum donec infirmentur.

8 Као пуж, који се рашчиња, нека ишчиле; као дете, које жена побаци, нека не виде сунца.

Sicut cera, quae fluit, auferentur: supercecidit ignis, et non viderunt solem.

9 Пре него котлови ваши осете топлоту од потпаљеног трња, и сирово и нагорело нека разнесе вихор.

Priusquam intelligerent spinae vestrae rhamnum: sicut viventes, sic in ira absorbet eos.

10 Обрадоваће се праведник кад види освету, опраће ноге своје у крви безбожниковој.

Laetabitur iustus cum viderit vindictam: manus suas lavabit in sanguine peccatoris.

11 И рећи ће људи: Заиста има плода праведнику! Заиста је Бог судија на земљи!

Et dicet homo: Si utique est fructus iusto: utique est Deus iudicans eos in terra.