Псалми 57
1 Смилуј се на ме, Боже, смилуј се на ме; јер се у Тебе узда душа моја, и под сен крила Твојих склањам се док не прођу невоље.
Přednímu kantoru, jako: Nevyhlazuj, zlatý žalm Davidův, když utekl před Saulem do jeskyně. Smiluj se nade mnou, ó Bože, smiluj se nade mnou; neboť v tebe doufá duše má, a v stínu křídel tvých schráním se, až přejde ssoužení.
2 Призивам Бога Вишњег, Бога, који ми добро чини;
Volati budu k Bohu nejvyššímu, k Bohu silnému, kterýž dokonává za mne.
3 Да пошаље с неба и сачува ме, да посрами оног који тражи да ме прождре; да пошаље Бог милост своју и истину своју.
Onť pošle s nebe, a zachová mne od potupy usilujícího mne sehltiti. (Sélah) Pošle Bůh milosrdenství své a pravdu svou.
4 Душа је моја међу лавовима, лежим међу онима који дишу пламеном. Зуби су синова људских копља и стреле, и њихов језик мач оштар.
Duše má jest u prostřed lvů, bydlím mezi paliči, mezi lidmi, jejichž zubové kopí a střely, a jazyk jejich jako ostrý meč.
5 Узвиси се више небеса, Боже, по свој земљи нека буде слава Твоја!
Vyvyšiž se nad nebesa, ó Bože, a nade všecku zemi sláva tvá.
6 Метнуше замку ногама мојим, и стегоше душу моју, ископаше преда мном јаму, и сами падоше у њу.
Tenata roztáhli nohám mým, sklíčili duši mou, vykopali přede mnou jámu, ale sami upadli do ní. (Sélah)
7 Утврдило се срце моје, Боже, утврдило се срце моје; певаћу Те и славићу.
Hotovo jest srdce mé, Bože, hotovo jest srdce mé, zpívati a oslavovati tě budu.
8 Пробуди се, славо моја, пробуди се, псалтире и гусле; устаћу рано.
Probuď se, slávo má, probuď se, loutno a harfo, když v svitání povstávám.
9 Хвалићу Господа по народима, певаћу Ти по племенима.
Slaviti tě budu mezi lidmi, Pane, žalmy prozpěvovati tobě budu mezi národy.
10 Јер је велика до небеса милост Твоја, и истина Твоја до облака.
Nebo veliké jest až k nebi milosrdenství tvé, a až k nejvyšším oblakům pravda tvá.
11 Узвиси се више небеса, Боже, по свој земљи нека буде слава Твоја!
Vyvyšiž se nad nebesa, ó Bože, a nade všecku zemi sláva tvá.
