Псалми 39
1 Рекох: Чуваћу се на путевима својим да не згрешим језиком својим; зауздаваћу уста своја, док је безбожник преда мном.
For victorie, to Iditum, the song of Dauid. I seide, Y schal kepe my weies; that Y trespasse not in my tunge. I settide kepyng to my mouth; whanne a synnere stood ayens me.
2 Бејах нем и глас не пустих; ћутах и о добру. Али се туга моја подиже,
I was doumb, and was mekid ful gretli, and was stille fro goodis; and my sorewe was renulid.
3 Запали се срце моје у мени, у мислима мојим разгоре се огањ; проговорих језиком својим:
Myn herte was hoot with ynne me; and fier schal brenne out in my thenkyng.
4 Кажи ми, Господе, крај мој, и докле ће трајати дани моји? Да знам како сам ништа.
I spak in my tunge; Lord, make thou myn eende knowun to me. And the noumbre of my daies what it is; that Y wite, what failith to me.
5 Ево с педи дао си ми дане, и век је мој као ништа пред Тобом. Баш је ништа сваки човек жив.
Lo! thou hast set my daies mesurable; and my substaunce is as nouyt bifor thee. Netheles al vanytee; ech man lyuynge.
6 Баш ходи човек као утвара; баш се узалуд кида, сабира, а не зна коме ће допасти.
Netheles a man passith in ymage; but also he is disturblid veynli. He tresorith; and he noot, to whom he `schal gadere tho thingis.
7 Па шта да чекам, Господе? Нада је моја у Теби.
And now which is myn abiding? whether not the Lord? and my substaunce is at thee.
8 Из свега безакоња мог избави ме, не дај ме безумноме на подсмех.
Delyuere thou me fro alle my wickidnessis; thou hast youe me schenschip to the vnkunnynge.
9 Нем сам, нећу отворити уста својих; јер си ме Ти ударио.
I was doumbe, and openyde not my mouth; for thou hast maad,
10 Олакшај ми ударац свој, силна рука Твоја уби ме.
remoue thou thi woundis fro me.
11 Ако ћеш карати човека за преступе, расточиће се као од мољаца красота његова. Баш је ништа сваки човек.
Fro the strengthe of thin hond Y failide in blamyngis; for wickidnesse thou hast chastisid man. And thou madist his lijf to faile as an yreyne; netheles ech man is disturblid in veyn.
12 Слушај молитву моју, Господе, и чуј јаук мој. Гледајући сузе моје немој ћутати. Јер сам гост у Тебе и дошљак као и сви стари моји.
Lord, here thou my preier and my bisechyng; perseyue thou with eeris my teeris.
13 Немој ме више гневно гледати, па ћу одахнути пре него отидем и више ме не буде.
Be thou not stille, for Y am a comelyng at thee; and a pilgrime, as alle my fadris. Foryyue thou to me, that Y be refreischid, bifor that Y go; and Y schal no more be.
