Псалми 38
1 Господе! Немој ме карати у гневу свом, нити ме наказити у јарости својој.
O lord, rebuke me not in your wrath: neither chasten me in your hot displeasure.
2 Јер стреле Твоје устрелише ме, и рука ме Твоја тишти.
For your arrows stick fast in me, and your hand presses me sore.
3 Нема здравог места на телу мом од гнева Твог; нема мира у костима мојим од греха мог.
There is no soundness in my flesh because of your anger; neither is there any rest in my bones because of my sin.
4 Јер безакоња моја изађоше врх главе моје, као тешко бреме отежаше ми.
For mine iniquities are gone over mine head: as an heavy burden they are too heavy for me.
5 Усмрдеше се и загнојише се ране моје од безумља мог.
My wounds stink and are corrupt because of my foolishness.
6 Згрчио сам се и погурио веома, сав дан идем сетан;
I am troubled; I am bowed down greatly; I go mourning all the day long.
7 Јер сам изнутра пун огња, и нема здравог места на телу мом.
For my loins are filled with a loathsome disease: and there is no soundness in my flesh.
8 Изнемогох и веома ослабих, ричем од трзања срца свог.
I am feeble and sore broken: I have roared by reason of the chaos of my heart.
9 Господе! Пред Тобом су све жеље моје, и уздисање моје није од Тебе сакривено.
Lord, all my desire is before you; and my groaning is not hid from you.
10 Срце моје јако куца, остави ме снага моја, и вид очију мојих, ни њега ми нема.
My heart pants, my strength fails me: as for the light of mine eyes, it also is gone from me.
11 Другови моји и пријатељи моји видећи ране моје одступише, далеко стоје ближњи моји.
My lovers and my friends stand aloof from my sore; and my kinsmen stand far off.
12 Који траже душу моју намештају замку, и који су ми злу ради, говоре о погибли и по сав дан мисле о превари.
They also that seek after my life lay snares for me: and they that seek my hurt speak mischievous things, and imagine deceits all the day long.
13 А ја као глув не чујем и као нем који не отвара уста своја.
But I, as a deaf man, heard not; and I was as a dumb man that opens not his mouth.
14 Ја сам као човек који не чује или нема у устима својим правдања.
Thus I was as a man that hears not, and in whose mouth are no reproofs.
15 Јер Тебе, Господе, чекам, Ти одговарај за мене, Господе, Боже мој!
For in you, O LORD, do I hope: you will hear, O Lord my God.
16 Јер рекох: Да ми се не свете, и да се не размећу нада мном, кад се спотакне нога моја.
For I said, Hear me, lest otherwise they should rejoice over me: when my foot slips, they magnify themselves against me.
17 Јер сам готов пасти, и туга је моја свагда са мном.
For I am ready to halt, and my sorrow is continually before me.
18 Признајем кривицу своју, и тужим ради греха свог.
For I will declare mine iniquity; I will be sorry for my sin.
19 Непријатељи моји живе, јаки су, и сила их има што ме ненавиде на правди.
But mine enemies are lively, and they are strong: and they that hate me wrongfully are multiplied.
20 Који ми враћају зло за добро, непријатељи су ми зато што сам пристао за добрим.
They also that render evil for good are mine adversaries; because I follow the thing that good is.
21 Немој ме оставити, Господе, Боже мој! Немој се удаљити од мене.
Forsake me not, O LORD: O my God, be not far from me.
22 Похитај у помоћ мени, Господе, Спаситељу мој!
Make haste to help me, O Lord my salvation.
