Псалми 35

1 Господе! Буди супарник супарницима мојим; удри оне који ударају на ме.

Salmo de David. DISPUTA, oh Jehová, con los que contra mí contienden; pelea con los que me combaten.

2 Узми оружје и штит, и дигни се мени у помоћ.

Echa mano al escudo y al pavés, y levántate en mi ayuda.

3 Потегни копље, и пресеци пут онима који ме гоне, реци души мојој: Ја сам спасење твоје.

Y saca la lanza, cierra contra mis perseguidores; di á mi alma: Yo soy tu salud.

4 Нека се постиде и посраме који траже душу моју; нека се одбију натраг и постиде који ми зло хоће.

Avergüéncense y confúndanse los que buscan mi alma: vuelvan atrás, y sean avergonzados los que mi mal intentan.

5 Нека буду као прах пред ветром, и анђео Господњи нека их прогони.

Sean como el tamo delante del viento; y el ángel de Jehová [los] acose.

6 Нека буде пут њихов таман и клизав, и анђео Господњи нека их тера.

Sea su camino oscuridad y resbaladeros; y el ángel de Jehová los persiga.

7 Јер низашта застреше мрежом јаму за мене, низашта ископаше јаму души мојој.

Porque sin causa escondieron para mí su red en un hoyo; sin causa hicieron [hoyo] para mi alma.

8 Нека дође на њега погибао ненадна, и мрежа коју је наместио нека улови њега, нека он у њу падне на погибао.

Véngale el quebrantamiento que no sepa, y su red que escondió lo prenda: con quebrantamiento en ella caiga.

9 А душа ће се моја радовати о Господу, и веселиће се за помоћ Његову.

Y gócese mi alma en Jehová; y alégrese en su salud.

10 Све ће кости моје рећи: Господе! Ко је као Ти, који избављаш страдалца од оног који му досађује, и ништега и убогога од оног који га упропашћује?

Todos mis huesos dirán: Jehová, ¿quién como tú, que libras al afligido del más fuerte que él, y al pobre y menesteroso del que le despoja?

11 Усташе на ме лажни сведоци; шта не знам, за оно ме питају.

Levantáronse testigos falsos; demandáronme lo que no sabía;

12 Плаћају ми зло за добро, и сиротовање души мојој.

Volviéronme mal por bien, para abatir á mi alma.

13 Ја се у болести њиховој облачих у врећу, мучих постом душу своју, и молитва се моја враћаше у прсима мојим.

Mas yo, cuando ellos enfermaron, me vestí de saco; afligí con ayuno mi alma, y mi oración se revolvía en mi seno.

14 Као пријатељ, као брат поступах; бејах сетан и с обореном главом као онај који за матером жали.

Como por mi compañero, como por mi hermano andaba; como el que trae luto por madre, enlutado me humillaba.

15 А они се радују кад се ја спотакнем, и купе се, купе се на ме, задају ране, не знам зашто, чупају и не престају.

Pero ellos se alegraron en mi adversidad, y se juntaron; juntáronse contra mí gentes despreciables, y yo no lo entendía: despedazábanme, y no cesaban;

16 С неваљалим и подругљивим беспосличарима шкргућу на ме зубима својим.

Con los lisonjeros escarnecedores truhanes, crujiendo sobre mí sus dientes.

17 Господе! Хоћеш ли дуго гледати? Отми душу моју од нападања њиховог, од ових лавова јединицу моју.

Señor, ¿hasta cuándo verás [esto]? Recobra mi alma de sus quebrantamientos, mi única de los leones.

18 Признаћу Те у сабору великом, усред многог народа хвалићу Те.

Te confesaré en grande congregación; te alabaré entre numeroso pueblo.

19 Да ми се не би светили који ми злобе неправедно, и намигивали очима који мрзе на ме низашта.

No se alegren de mí mis enemigos injustos: ni los que me aborrecen sin causa hagan del ojo.

20 Јер они не говоре о миру, него на мирне на земљи измишљају лажне ствари.

Porque no hablan paz; y contra los mansos de la tierra piensan palabras engañosas.

21 Разваљују на ме уста своја, и говоре: Добро! Добро! Види око наше.

Y ensancharon sobre mí su boca; dijeron: ¡Ea, ea, nuestros ojos [lo] han visto!

22 Видиш, Господе! Немој ћутати; Господе! Немој одступити од мене.

Tú lo has visto, oh Jehová; no calles: Señor, de mí no te alejes.

23 Пробуди се, устани на суд мој, Боже мој и Господе, и на парницу моју.

Muévete y despierta para mi juicio, para mi causa, Dios mío y Señor mío.

24 Суди ми по правди својој, Господе, Боже мој, да ми се не свете.

Júzgame conforme á tu justicia, Jehová Dios mío; y no se alegren de mí.

25 Не дај да говоре у срцу свом: Добро! То смо хтели! Не дај да говоре: Прождресмо га.

No digan en su corazón: ¡Ea, alma nuestra! No digan: ¡Hémoslo devorado!

26 Нек се постиде и посраме сви који се радују злу мом, нек се обуку у стид и у срам који се размећу нада мном.

Avergüéncense, y sean confundidos á una los que de mi mal se alegran: vístanse de vergüenza y de confusión los que se engrandecen contra mí.

27 Нека се радују и веселе који ми желе правду, и говоре једнако: Велик Господ, који жели мира слузи свом!

Canten y alégrense los que están á favor de mi justa causa, y digan siempre: Sea ensalzado Jehová, que ama la paz de su siervo.

28 И мој ће језик казивати правду Твоју, и хвалу Теби сваки дан.

Y mi lengua hablará de tu justicia, y de tu loor todo el día.