Псалми 35
1 Господе! Буди супарник супарницима мојим; удри оне који ударају на ме.
David’s. Contend, O Yahweh, with them who contend with me, Make war upon them who make war upon me.
2 Узми оружје и штит, и дигни се мени у помоћ.
Grasp buckler and shield, and arise in my help;
3 Потегни копље, и пресеци пут онима који ме гоне, реци души мојој: Ја сам спасење твоје.
Then draw the spear, and close up against my pursuers, Say to my soul, Thy salvation, I am!
4 Нека се постиде и посраме који траже душу моју; нека се одбију натраг и постиде који ми зло хоће.
Let them be ashamed and confounded, who are seeking my life, —Let them turn back and be put to the blush, who are devising my hurt:
5 Нека буду као прах пред ветром, и анђео Господњи нека их прогони.
Let them be as chaff before the wind, with, the messenger of Yahweh, pressing them on:
6 Нека буде пут њихов таман и клизав, и анђео Господњи нека их тера.
Let their way become dark and slippery, with, the messenger of Yahweh, pursuing them.
7 Јер низашта застреше мрежом јаму за мене, низашта ископаше јаму души мојој.
For, without cause, have they hid for me, in a ditch, their net, —Without cause, have they digged [a pit] for my life.
8 Нека дође на њега погибао ненадна, и мрежа коју је наместио нека улови њега, нека он у њу падне на погибао.
There shall reach him a ruin he could not know, —Yea, his own net which he hath hidden, shall capture him, Into that ruin, shall he fall!
9 А душа ће се моја радовати о Господу, и веселиће се за помоћ Његову.
But, my soul, shall exult in Yahweh, —shall be glad in his salvation.
10 Све ће кости моје рећи: Господе! Ко је као Ти, који избављаш страдалца од оног који му досађује, и ништега и убогога од оног који га упропашћује?
All my bones, shall say—O Yahweh, who is like unto thee? Rescuing the oppressed from one stronger than he, Yea the oppressed and the needy, from their spoiler.
11 Усташе на ме лажни сведоци; шта не знам, за оно ме питају.
There rise up witnesses helping forward violence and wrong, What I know not, they demand of me:
12 Плаћају ми зло за добро, и сиротовање души мојој.
They repay me evil for good, Bereaving my soul.
13 Ја се у болести њиховој облачих у врећу, мучих постом душу своју, и молитва се моја враћаше у прсима мојим.
But, as for me, when they were sick, my clothing was sackcloth, I humbled, with fasting, my soul, though, my prayer, unto mine own bosom, might return:
14 Као пријатељ, као брат поступах; бејах сетан и с обореном главом као онај који за матером жали.
Like as for a friend, like as for a brother of mine own, I walked to and fro, As though mourning for a mother, I gloomily bowed myself down.
15 А они се радују кад се ја спотакнем, и купе се, купе се на ме, задају ране, не знам зашто, чупају и не престају.
But, in mine overthrow, have they rejoiced, and gathered themselves together, —There gathered themselves together against me foolish men, and I knew it not, They have torn in pieces, and not been silent;
16 С неваљалим и подругљивим беспосличарима шкргућу на ме зубима својим.
Amidst profane praters of perversion, have they gnashed upon me with their teeth.
17 Господе! Хоћеш ли дуго гледати? Отми душу моју од нападања њиховог, од ових лавова јединицу моју.
My Lord! how long wilt thou look on? Bring back my soul out of their raging, from among lions, my solitary self.
18 Признаћу Те у сабору великом, усред многог народа хвалићу Те.
I will thank thee, in the midst of a great convocation, —In the midst of a mighty people, will I praise thee.
19 Да ми се не би светили који ми злобе неправедно, и намигивали очима који мрзе на ме низашта.
Let not them who are falsely my foes rejoice over me, As for them who hate me without cause, let them not wink the eye!
20 Јер они не говоре о миру, него на мирне на земљи измишљају лажне ствари.
For, no salvation, will they utter, —But, against the quiet of the land, deceitful things, do they devise;
21 Разваљују на ме уста своја, и говоре: Добро! Добро! Види око наше.
Yea they have opened wide against me their mouth, They have said, Aha! Aha! our own eye, hath seen!
22 Видиш, Господе! Немој ћутати; Господе! Немој одступити од мене.
Thou hast seen, O Yahweh, do not keep silence! O My Lord! be not far from me:
23 Пробуди се, устани на суд мој, Боже мој и Господе, и на парницу моју.
Bestir thyself and wake up, to my vindication, O my God and My Lord!—to my plea:
24 Суди ми по правди својој, Господе, Боже мој, да ми се не свете.
Vindicate me according to thy righteousness, O Yahweh, my God! And let them not rejoice over me:
25 Не дај да говоре у срцу свом: Добро! То смо хтели! Не дај да говоре: Прождресмо га.
Let them not say in their heart, Aha! to our mind! Let them not say, We have swallowed him up!
26 Нек се постиде и посраме сви који се радују злу мом, нек се обуку у стид и у срам који се размећу нада мном.
Let them turn pale, and then at once blush, who are rejoicing at my misfortune, —Let them be clothed with shame and confusion, who are magnifying themselves against me.
27 Нека се радују и веселе који ми желе правду, и говоре једнако: Велик Господ, који жели мира слузи свом!
Let them shout in triumph and rejoice, who are desiring my justification; And let them say continually, Yahweh be magnified, Who hath taken pleasure in the prosperity of his servant.
28 И мој ће језик казивати правду Твоју, и хвалу Теби сваки дан.
Mine own tongue also, shall softly utter thy righteousness, —All the day long, —thy praise!
