Псалми 35

1 Господе! Буди супарник супарницима мојим; удри оне који ударају на ме.

PLEAD my cause, O Lord, with them that strive with me: fight against them that fight against me.

2 Узми оружје и штит, и дигни се мени у помоћ.

Take hold of shield and buckler, and stand up for mine help.

3 Потегни копље, и пресеци пут онима који ме гоне, реци души мојој: Ја сам спасење твоје.

Draw out also the spear, and stop the way against them that persecute me: say unto my soul, I am thy salvation.

4 Нека се постиде и посраме који траже душу моју; нека се одбију натраг и постиде који ми зло хоће.

Let them be confounded and put to shame that seek after my soul: let them be turned back and brought to confusion that devise my hurt.

5 Нека буду као прах пред ветром, и анђео Господњи нека их прогони.

Let them be as chaff before the wind: and let the angel of the Lord chase them.

6 Нека буде пут њихов таман и клизав, и анђео Господњи нека их тера.

Let their way be dark and slippery: and let the angel of the Lord persecute them.

7 Јер низашта застреше мрежом јаму за мене, низашта ископаше јаму души мојој.

For without cause have they hid for me their net in a pit, which without cause they have digged for my soul.

8 Нека дође на њега погибао ненадна, и мрежа коју је наместио нека улови њега, нека он у њу падне на погибао.

Let destruction come upon him at unawares; and let his net that he hath hid catch himself: into that very destruction let him fall.

9 А душа ће се моја радовати о Господу, и веселиће се за помоћ Његову.

And my soul shall be joyful in the Lord: it shall rejoice in his salvation.

10 Све ће кости моје рећи: Господе! Ко је као Ти, који избављаш страдалца од оног који му досађује, и ништега и убогога од оног који га упропашћује?

All my bones shall say, Lord, who is like unto thee, which deliverest the poor from him that is too strong for him, yea, the poor and the needy from him that spoileth him?

11 Усташе на ме лажни сведоци; шта не знам, за оно ме питају.

False witnesses did rise up; they laid to my charge things that I knew not.

12 Плаћају ми зло за добро, и сиротовање души мојој.

They rewarded me evil for good to the spoiling of my soul.

13 Ја се у болести њиховој облачих у врећу, мучих постом душу своју, и молитва се моја враћаше у прсима мојим.

But as for me, when they were sick, my clothing was sackcloth: I humbled my soul with fasting; and my prayer returned into mine own bosom.

14 Као пријатељ, као брат поступах; бејах сетан и с обореном главом као онај који за матером жали.

I behaved myself as though he had been my friend or brother: I bowed down heavily, as one that mourneth for his mother.

15 А они се радују кад се ја спотакнем, и купе се, купе се на ме, задају ране, не знам зашто, чупају и не престају.

But in mine adversity they rejoiced, and gathered themselves together: yea, the abjects gathered themselves together against me, and I knew it not; they did tear me, and ceased not:

16 С неваљалим и подругљивим беспосличарима шкргућу на ме зубима својим.

With hypocritical mockers in feasts, they gnashed upon me with their teeth.

17 Господе! Хоћеш ли дуго гледати? Отми душу моју од нападања њиховог, од ових лавова јединицу моју.

Lord, how long wilt thou look on? rescue my soul from their destructions, my darling from the lions.

18 Признаћу Те у сабору великом, усред многог народа хвалићу Те.

I will give thee thanks in the great congregation: I will praise thee among much people.

19 Да ми се не би светили који ми злобе неправедно, и намигивали очима који мрзе на ме низашта.

Let not them that are mine enemies wrongfully rejoice over me: neither let them wink with the eye that hate me without a cause.

20 Јер они не говоре о миру, него на мирне на земљи измишљају лажне ствари.

For they speak not peace: but they devise deceitful matters against them that are quiet in the land.

21 Разваљују на ме уста своја, и говоре: Добро! Добро! Види око наше.

Yea, they opened their mouth wide against me, and said, Aha, aha, our eye hath seen it.

22 Видиш, Господе! Немој ћутати; Господе! Немој одступити од мене.

This thou hast seen, O Lord: keep not silence: O Lord, be not far from me.

23 Пробуди се, устани на суд мој, Боже мој и Господе, и на парницу моју.

Stir up thyself, and awake to my judgment, even unto my cause, my God and my Lord.

24 Суди ми по правди својој, Господе, Боже мој, да ми се не свете.

Judge me, O Lord my God, according to thy righteousness; and let them not rejoice over me.

25 Не дај да говоре у срцу свом: Добро! То смо хтели! Не дај да говоре: Прождресмо га.

Let them not say in their hearts, Ah, so would we have it: let them not say, We have swallowed him up.

26 Нек се постиде и посраме сви који се радују злу мом, нек се обуку у стид и у срам који се размећу нада мном.

Let them be ashamed and brought to confusion together that rejoice at mine hurt: let them be clothed with shame and dishonour that magnify themselves against me.

27 Нека се радују и веселе који ми желе правду, и говоре једнако: Велик Господ, који жели мира слузи свом!

Let them shout for joy, and be glad, that favour my righteous cause: yea, let them say continually, Let the Lord be magnified, which hath pleasure in the prosperity of his servant.

28 И мој ће језик казивати правду Твоју, и хвалу Теби сваки дан.

And my tongue shall speak of thy righteousness and of thy praise all the day long.