Псалми 35
1 Господе! Буди супарник супарницима мојим; удри оне који ударају на ме.
[A Psalm] of David. Judge thou, O Lord, them that injure me, fight against them that fight against me.
2 Узми оружје и штит, и дигни се мени у помоћ.
Take hold of shield and buckler, and arise for my help.
3 Потегни копље, и пресеци пут онима који ме гоне, реци души мојој: Ја сам спасење твоје.
Bring forth a sword, and stop [the way] against them that persecute me: say to my soul, I am thy salvation.
4 Нека се постиде и посраме који траже душу моју; нека се одбију натраг и постиде који ми зло хоће.
Let them that seek my soul be ashamed and confounded: let them that devise evils against me be turned back and put to shame.
5 Нека буду као прах пред ветром, и анђео Господњи нека их прогони.
Let them be as dust before the wind, and an angel of the Lord afflicting them.
6 Нека буде пут њихов таман и клизав, и анђео Господњи нека их тера.
Let their way be dark and slippery, and an angel of the Lord persecuting them.
7 Јер низашта застреше мрежом јаму за мене, низашта ископаше јаму души мојој.
For without cause they have hid for me their destructive snare: without a cause they have reproached my soul.
8 Нека дође на њега погибао ненадна, и мрежа коју је наместио нека улови њега, нека он у њу падне на погибао.
Let a snare which they know not come upon them; and the gin which they hid take them; and let them fall into the very same snare.
9 А душа ће се моја радовати о Господу, и веселиће се за помоћ Његову.
But my soul shall exult in the Lord: it shall delight in his salvation.
10 Све ће кости моје рећи: Господе! Ко је као Ти, који избављаш страдалца од оног који му досађује, и ништега и убогога од оног који га упропашћује?
All my bones shall say, O Lord, who is like to thee? delivering the poor out of the hand of them that are stronger than he, yea, the poor and needy one from them that spoil him.
11 Усташе на ме лажни сведоци; шта не знам, за оно ме питају.
Unjust witnesses arose, and asked me of things I new not.
12 Плаћају ми зло за добро, и сиротовање души мојој.
They rewarded me evil for good, and bereavement to my soul.
13 Ја се у болести њиховој облачих у врећу, мучих постом душу своју, и молитва се моја враћаше у прсима мојим.
But I, when they troubled me, put on sackcloth, and humbled my soul with fasting: and my prayer shall return to my [own] bosom.
14 Као пријатељ, као брат поступах; бејах сетан и с обореном главом као онај који за матером жали.
I behaved agreeably towards them as [if it had been] our neighbour [or] brother: I humbled myself as one mourning and sad of countenance.
15 А они се радују кад се ја спотакнем, и купе се, купе се на ме, задају ране, не знам зашто, чупају и не престају.
Yet they rejoiced against me, and plagues were plentifully brought against me, and I knew [it] not: they were scattered, but repented not.
16 С неваљалим и подругљивим беспосличарима шкргућу на ме зубима својим.
They tempted me, they sneered at me most contemptuously, they gnashed their teeth upon me.
17 Господе! Хоћеш ли дуго гледати? Отми душу моју од нападања њиховог, од ових лавова јединицу моју.
O Lord, when wilt thou look upon me? Deliver my soul from their mischief, mine only-begotten one from the lions.
18 Признаћу Те у сабору великом, усред многог народа хвалићу Те.
I will give thanks to thee even in a great congregation: in an abundant people I will praise thee.
19 Да ми се не би светили који ми злобе неправедно, и намигивали очима који мрзе на ме низашта.
Let not them that are mine enemies without a cause rejoice against me; who hate me for nothing, and wink with their eyes.
20 Јер они не говоре о миру, него на мирне на земљи измишљају лажне ствари.
For to me they spoke peaceably, but imagined deceits in [their] anger.
21 Разваљују на ме уста своја, и говоре: Добро! Добро! Види око наше.
And they opened wide their mouth upon me; they said Aha, aha, our eyes have seen [it].
22 Видиш, Господе! Немој ћутати; Господе! Немој одступити од мене.
Thou hast seen [it], O Lord: keep not silence: O Lord, withdraw not [thyself] from me.
23 Пробуди се, устани на суд мој, Боже мој и Господе, и на парницу моју.
Awake, O Lord, and attend to my judgment, [even] to my cause, my God and my Lord.
24 Суди ми по правди својој, Господе, Боже мој, да ми се не свете.
Judge me, O Lord, according to thy righteousness, O Lord my God; and let them not rejoice against me.
25 Не дај да говоре у срцу свом: Добро! То смо хтели! Не дај да говоре: Прождресмо га.
Let them not say in their hearts, Aha, aha, [it is pleasing] to our soul: neither let them say, We have devoured him.
26 Нек се постиде и посраме сви који се радују злу мом, нек се обуку у стид и у срам који се размећу нада мном.
Let them be confounded and ashamed together that rejoice at my afflictions: let them be clothed with shame and confusion that speak great swelling words against me.
27 Нека се радују и веселе који ми желе правду, и говоре једнако: Велик Господ, који жели мира слузи свом!
Let them that rejoice in my righteousness exult and be glad: and let them say continually, The Lord be magnified, who desire the peace of his servant.
28 И мој ће језик казивати правду Твоју, и хвалу Теби сваки дан.
And my tongue shall meditate on thy righteousness, [and] on thy praise all the day.
