Псалми 27
1 Господ је видело моје и спасење моје; кога да се бојим? Господ је крепост живота мог; кога да се страшим?
[A Psalm] of David. The LORD is my light and my salvation; whom shall I fear? the LORD is the strength of my life; of whom shall I be afraid?
2 Ако навале на ме зликовци да поједу тело моје, противници и непријатељи моји, спотаћи ће се и пашће.
When evil-doers came upon me to eat up my flesh, [even] mine adversaries and my foes, they stumbled and fell.
3 Ако против мене војска у логор стане, неће се уплашити срце моје; ако се на ме рат дигне, ја се ни онда нећу бојати.
Though an host should encamp against me, my heart shall not fear: though war should rise against me, even then will I be confident.
4 За једно само молим Господа, само то иштем, да живим у дому Господњем све дане живота свог, да гледам красоту Господњу и раним у цркву Његову.
One thing have I asked of the LORD, that will I seek after; that I may dwell in the house of the LORD all the days of my life, to behold the beauty of the LORD, and to inquire in his temple.
5 Јер би ме сакрио у колиби својој у зло доба; склонио би ме под кровом шатора свог; на камену гору попео би ме.
For in the day of trouble he shall keep me secretly in his pavilion: in the covert of his tabernacle shall he hide me; he shall lift me up upon a rock.
6 Тада бих подигао главу своју пред непријатељима који би ме опколили; принео бих у Његовом шатору жртву хвале; запевао бих и хвалио Господа.
And now shall mine head be lifted up above mine enemies round about me; and I will offer in his tabernacle sacrifices of joy; I will sing, yea, I will sing praises unto the LORD.
7 Чуј, Господе, глас мој, Тебе призивам, смилуј се на ме и услиши ме.
Hear, O LORD, when I cry with my voice: have mercy also upon me, and answer me.
8 Срце моје говори пред Тобом што си рекао: "Тражите лице моје." Тражим лице Твоје, Господе!
[When thou saidst], Seek ye my face; my heart said unto thee, Thy face, LORD, will I seek.
9 Немој одвратити од мене лице своје, немој у гневу оставити слугу свог; буди Помоћник мој; немој ме одбити, и немој ме оставити, Боже, Спаситељу мој!
Hide not thy face from me; put not thy servant away in anger: thou hast been my help; cast me not off, neither forsake me, O God of my salvation.
10 Јер отац мој и мати моја оставише ме; али Господ нека ме прихвати.
For my father and my mother have forsaken me, but the LORD will take me up.
11 Упути ме, Господе, на пут свој и води ме правом стазом поради оних који ме вребају.
Teach me thy way, O LORD; and lead me in a plain path, because of mine enemies.
12 Немој ме дати на вољу непријатељима мојим; јер усташе на ме лажни сведоци; али злоба говори сама против себе.
Deliver me not over unto the will of mine adversaries: for false witnesses are risen up against me, and such as breathe out cruelty.
13 Верујем да ћу видети доброту Господњу на земљи живих.
[I had fainted], unless I had believed to see the goodness of the LORD in the land of the living.
14 Уздај се у Господа, буди слободан; нека буде срце твоје крепко, уздај се у Господа.
Wait on the LORD: be strong, and let thine heart take courage; yea, wait thou on the LORD.
