Псалми 22
1 Боже, Боже мој! Зашто си ме оставио удаљивши се од спасења мог, од речи вике моје?
“To the chief musician upon Ayeleth-hashachar, a psalm of David.” My God, my God, why hast thou forsaken me? why art thou so far from saving me, and from the words of my loud complaint?
2 Боже мој! Вичем дању, а Ти ме не слушаш, и ноћу али немам мира.
O my God! I call in the day-time, but thou answerest not; and in the night I find no rest.
3 Свети, који живиш у похвалама Израиљевим!
But thou art holy, O thou that dwellest amidst the praises of Israel.
4 У Тебе се уздаше оци наши, уздаше се, и Ти си их избављао.
In thee did our fathers trust: they trusted, and thou didst deliver them.
5 Тебе призиваше, и спасаваше се; у Тебе се уздаше, и не осташе у срамоти.
Unto thee they cried, and were delivered: in thee they trusted, and were not put to shame.
6 А ја сам црв, а не човек; подсмех људима и руг народу.
But I am a worm, and not a man, a reproach of men, and despised of people.
7 Који ме виде, сви ми се ругају, разваљују уста, машу главом,
All those who see me laugh me to scorn: they draw open their lips, they shake their head, [saying, ]
8 И говоре ослонио се на Господа, нека му помогне, нека га избави, ако га милује.
“Let him throw himself on the Lord, that he may deliver him: he will save him, for he delighteth in him.”
9 Та, Ти си ме извадио из утробе; Ти си ме умирио на сиси матере моје.
Yea, thou art he that took me from the womb: thou hast been my trust when I hung on my mother's breasts.
10 За Тобом пристајем од рођења, од утробе матере моје Ти си Бог мој.
Upon thee was I cast from my birth: from my mother's womb art thou my God.
11 Не удаљуј се од мене; јер је невоља близу, а нема помоћника.
Oh be not far from me [now]; for distress is near; for there is none to help.
12 Оптече ме мноштво телаца; јаки волови васански опколише ме;
Many steers have encompassed me: the strong bulls of Bashan have beset me round.
13 Развалише на ме уста своја. Лав је гладан и риче.
They have opened wide against me their mouth, [as] a ravenous and roaring lion.
14 Као вода разлих се; расуше се све кости моје; срце моје поста као восак, растопило се у мени.
Like water am I poured out, and all my bones are disjointed: my heart is become like wax, it is melted in the midst of my entrails.
15 Сасуши се као цреп крепост моја, и језик мој приону за грло, и у прах смртни мећеш ме.
Like a potsherd is my strength dried up; and my tongue cleaveth to my palate; and into the dust of death hast thou laid me down.
16 Опколише ме пси многи; чета зликоваца иде око мене, прободоше руке моје и ноге моје.
For dogs have encompassed me; the assembly of the wicked have enclosed me: like lions [they threaten] my hands and my feet.
17 Могао бих избројати све кости своје. Они гледају, и од мене начинише ствар за гледање.
I may number all my bones: [while] they stare and look upon me.
18 Деле хаљине моје међу собом, и за доламу моју бацају жреб.
They divide my clothes among themselves, and for my garment do they cast lots.
19 Али Ти, Господе, не удаљуј се. Сило моја, похитај ми у помоћ.
But thou, O Lord, be not far from me: O [thou who art] my strength, hasten to my aid.
20 Избави од мача душу моју, од пса јединицу моју.
Deliver from the sword my life, from the power of the dog my solitary soul.
21 Сачувај ме од уста лавових, и од рогова биволових, чувши, избави ме.
Save me from the lion's mouth; as thou hast answered me from the horns of the reem.
22 Казујем име Твоје браћи; усред скупштине хвалићу Те.
I will relate thy name unto my brethren: in the midst of the congregation will I praise thee.
23 Који се бојите Господа, хвалите Га. Све семе Јаковљево! Поштуј Га. Бој Га се, све семе Израиљево!
Ye that fear the Lord, praise him; all ye the seed of Jacob, glorify him; and be in dread of him, all ye the seed of Israel.
24 Јер се не оглуши молитве ништег нити је одби; не одврати од њега лице своје, него га услиши кад Га зазва.
For he hath not despised nor abhorred the affliction of the poor; neither hath he hidden his face from him; but when he cried unto him, he heard.
25 Тебе ћу хвалити на скупштини великој; завете своје свршићу пред онима који се Њега боје.
Of thee shall be my praise in a great assembly: my vows will I pay in the presence of those who fear him.
26 Нека једу убоги и насите се, и нека хвале Господа који Га траже; живо да буде срце ваше довека.
The meek shall eat and be satisfied; they who seek him shall praise the Lord: may your heart live for ever.
27 Опоменуће се и обратиће се ка Господу сви крајеви земаљски, и поклониће се пред Њим сва племена незнабожачка.
All the ends of the world shall remember and return unto the Lord: and all the families of the nations shall bow themselves down before thee.
28 Јер је Господње царство; Он влада народима.
For the kingdom is the Lord's, and he governeth the nations.
29 Јешће и поклониће се сви претили на земљи; пред Њим ће пасти сви који силазе у прах, који не могу сачувати душу своју у животу.
All they that eat the fat of the earth shall bow themselves down; before him shall bend the knee all that are going down into the dust; for none can keep alive his own soul.
30 Семе ће њихово служити Њему. Казиваће се за Господа роду потоњем.
Distant ages shall serve him; there shall be related of the Lord unto future generations.
31 Доћи ће, и казиваће правду Његову људима његовим, који ће се родити; јер је Он учинио ово.
They will come, and will tell his righteousness unto a people yet unborn, that he hath done this.
