Псалми 144
1 Благословен Господ, град мој, који учи руке моје боју, прсте моје рату,
A Psalm. Of David. Praise be to the God of my strength, teaching my hands the use of the sword, and my fingers the art of fighting:
2 Добротвор мој и ограда моја, уточиште моје и Избавитељ мој, Штит мој, Онај у кога се уздам, који ми покорава народ мој.
He is my strength, and my Rock; my high tower, and my saviour; my keeper and my hope: he gives me authority over my people.
3 Господе! Шта је човек, те знаш за њ, и син смртнога, те га пазиш?
Lord, what is man, that you keep him in mind? or the son of man that you take him into account?
4 Човек је као ништа; дани су његови као сен, који пролази.
Man is like a breath: his life is like a shade which is quickly gone.
5 Господе! Савиј небеса своја, и сиђи; дотакни се гора, и задимиће се.
Come down, O Lord, from your heavens: at your touch let the mountains give out smoke.
6 Севни муњом, и разагнај их; пусти стреле своје, и распи их.
With your storm-flames send them in flight: send out your arrows for their destruction.
7 Пружи руку своју с висине, избави ме и извади ме из воде велике, из руку туђинаца,
Put out your hand from on high; make me free, take me safely out of the great waters, and out of the hands of strange men;
8 Којих уста говоре ништавне ствари, и којих је десница десница лажна.
In whose mouths are false words, and whose right hand is a right hand of deceit.
9 Боже! Песму нову певаћу Ти, у псалтир од десет жица удараћу Теби,
I will make a new song to you, O God; I will make melody to you on an instrument of ten cords.
10 Који дајеш спасење царевима, и Давида слугу свог избављаш од љутог мача.
It is God who gives salvation to kings; and who kept his servant David from the wounding sword.
11 Избави ме и отми ме из руке туђинаца, којих уста говоре ништавне ствари, и којих је десница десница лажна.
Make me free, and take me out of the hands of strange men, in whose mouths are false words, and whose right hand is a right hand of deceit.
12 Синови наши нека буду као биље, које весело одрасте у младости; кћери наше као ступови прекрасно израђени у двору;
Our sons are like tall young plants; and our daughters like the shining stones of a king's house;
13 Житнице наше пуне, обилне сваким житом; овце наше нек се множе на хиљаде и на сто хиљада по становима нашим.
Our store-houses are full of all good things; and our sheep give birth to thousands and ten thousands in our fields.
14 Волови наши нека буду товни; нека не буду нападања, ни бежања, ни тужњаве по улицама нашим.
Our oxen are well weighted down; our cows give birth safely; there is no going out, and there is no cry of sorrow in our open places.
15 Благо народу, у ког је све овако! Благо народу, у ког је Господ Бог!
Happy is the nation whose ways are so ordered: yes, happy is the nation whose God is the Lord.
