Псалми 141

1 Господе, вичем к Теби, похитај к мени, чуј глас мољења мог, кад вичем к Теби.

Žalm Davidův. Hospodine, k toběť volám, pospěš ke mně; pozoruj hlasu mého, když tebe vzývám.

2 Нек изађе молитва моја као кад пред лице Твоје, дизање руку мојих као принос, вечерњи.

Budiž příjemná modlitba má, jako kadění před oblíčejem tvým, pozdvižení rukou mých, jako obět večerní.

3 Постави, Господе, стражу код језика мог, чувај врата уста мојих.

Polož, Hospodine, stráž ústům mým, ostříhej dveří rtů mých.

4 Не дај срцу мом да застрани на зле помисли, да чини дела безбожна с људима који поступају неправедно; и да не окусим сладости њихове.

Nedopouštěj srdci mému uchýliti se ke zlé věci, k činění skutků bezbožných, s muži činícími nepravost, a abych nebyl přelouzen líbostmi jejich.

5 Нека ме бије праведник, то је милост; нека ме кара, то је уље за главу моју; глава моја неће одбацити, ако ће и више; него је молитва моја против злоће њихове.

Nechť mne bije spravedlivý, přijmu to za dobrodiní, a nechť tresce mne, bude mi to olej nejčistší, kterýž neprorazí hlavy mé, ale ještěť modlitba má platná bude proti zlosti jejich.

6 Расуше се по каменим врлетима судије њихове, и чуше речи моје како су благе.

Smetáni jsou do míst skalnatých soudcové jejich, aby slyšeli slova má, nebo jsou libá.

7 Као кад ко сече и теше, тако се разлетеше кости наше до чељусти паклених. (Sheol h7585)

Jako když někdo roubá a štípá dříví na zemi, tak se rozletují kosti naše až k ústům hrobovým. (Sheol h7585)

8 Али су к Теби, Господе, Господе, управљене очи моје, у Тебе се уздам, немој одбацити душу моју.

Ale k toběť, Hospodine Pane, oči mé; v tebe doufám, nevylévej duše mé.

9 Сачувај ме од замке, коју ми метнуше, од лукавства оних, који чине безакоње.

Zachovej mne od osídla, kteréž mi roztáhli, a od sítek činících nepravost.

10 Пашће у мреже своје безбожници, а ја ћу један проћи.

Nechť padnou hromadně do sítek svých bezbožní, a já zatím přejdu.