Псалми 139
1 Господе! Ти ме кушаш и знаш.
To the chief music-maker. A Psalm. Of David. O Lord, you have knowledge of me, searching out all my secrets.
2 Ти знаш кад седам и кад устанем; Ти знаш помисли моје издалека;
You have knowledge when I am seated and when I get up, you see my thoughts from far away.
3 Кад ходим и кад се одмарам, Ти си око мене, и све путеве моје видиш.
You keep watch over my steps and my sleep, and have knowledge of all my ways.
4 Још нема речи на језику мом, а Ти, Господе, гле, већ све знаш.
For there is not a word on my tongue which is not clear to you, O Lord.
5 Састраг и спред Ти си ме заклонио, и ставио на ме руку своју.
I am shut in by you on every side, and you have put your hand on me.
6 Чудно је за ме знање Твоје, високо, не могу да га докучим.
Such knowledge is a wonder greater than my powers; it is so high that I may not come near it.
7 Куда бих отишао од духа Твог, и од лица Твог куда бих побегао?
Where may I go from your spirit? how may I go in flight from you?
If I go up to heaven, you are there: or if I make my bed in the underworld, you are there. (Sheol h7585)
9 Да се дигнем на крилима од зоре, и преселим се на крај мора:
If I take the wings of the morning, and go to the farthest parts of the sea;
10 И онде ће ме рука Твоја водити, и држати ме десница Твоја.
Even there will I be guided by your hand, and your right hand will keep me.
11 Да кажем: Да ако ме мрак сакрије; али је и ноћ као видело око мене.
If I say, Only let me be covered by the dark, and the light about me be night;
12 Ни мрак неће замрачити од Тебе, и ноћ је светла као дан: мрак је као видело.
Even the dark is not dark to you; the night is as bright as the day: for dark and light are the same to you.
13 Јер си Ти створио шта је у мени, саставио си ме у утроби матере моје.
My flesh was made by you, and my parts joined together in my mother's body.
14 Хвалим Те, што сам дивно саздан. Дивна су дела Твоја, и душа моја то зна добро.
I will give you praise, for I am strangely and delicately formed; your works are great wonders, and of this my soul is fully conscious.
15 Ниједна се кост моја није сакрила од Тебе, ако и јесам саздан тајно, откан у дубини земаљској.
My frame was not unseen by you when I was made secretly, and strangely formed in the lowest parts of the earth.
16 Заметак мој видеше очи Твоје, у књизи је Твојој све то записано, и дани забележени, кад их још није било ниједног.
Your eyes saw my unformed substance; in your book all my days were recorded, even those which were purposed before they had come into being.
17 Како су ми недокучиве помисли Твоје, Боже! Како им је велик број!
How dear are your thoughts to me, O God! how great is the number of them!
18 Да их бројим, више их је него песка. Кад се пробудим, још сам с Тобом.
If I made up their number, it would be more than the grains of sand; when I am awake, I am still with you.
19 Да хоћеш, Боже, убити безбожника! Крвопије, идите од мене.
If only you would put the sinners to death, O God; go far from me, you men of blood.
20 Они говоре ружно на Тебе; узимају име Твоје узалуд непријатељи Твоји.
For they go against you with evil designs, and your haters make sport of your name.
21 Зар да не мрзим на оне, који на Те мрзе, Господе, и да се не гадим на оне који устају на Тебе?
Are not your haters hated by me, O Lord? are not those who are lifted up against you a cause of grief to me?
22 Пуном мрзошћу мрзим на њих; непријатељи су ми.
My hate for them is complete; my thoughts of them are as if they were making war on me.
23 Окушај ме, Боже, и познај срце моје, испитај ме, и познај помисли моје.
O God, let the secrets of my heart be uncovered, and let my wandering thoughts be tested:
24 И види јесам ли на злом путу, и води ме на пут вечни.
See if there is any way of sorrow in me, and be my guide in the eternal way.
