Псалми 137

1 На водама вавилонским сеђасмо и плакасмо опомињући се Сиона.

JUNTO á los ríos de Babilonia, allí nos sentábamos, y aun llorábamos, acordándonos de Sión.

2 О врбама сред њега вешасмо харфе своје.

Sobre los sauces en medio de ella colgamos nuestras arpas.

3 Онде искаху који нас заробише да певамо, и који нас оборише да се веселимо: "Певајте нам песму сионску."

Y los que allí nos habían llevado cautivos nos pedían que cantásemos, y los que nos habían desolado [nos pedían] alegría, [diciendo]:

4 Како ћемо певати песму Господњу у земљи туђој?

Cantadnos algunos de los himnos de Sión. ¿Cómo cantaremos canción de Jehová en tierra de extraños?

5 Ако заборавим тебе, Јерусалиме, нека ме заборави десница моја.

Si me olvidare de ti, oh Jerusalem, mi diestra sea olvidada.

6 Нека прионе језик мој за уста моја, ако тебе не успамтим, ако не уздржим Јерусалима сврх весеља свог.

Mi lengua se pegue á mi paladar, si de ti no me acordare; si no ensalzare á Jerusalem como preferente asunto de mi alegría.

7 Напомени, Господе, синовима Едомовим дан јерусалимски, кад говорише: Раскопајте, раскопајте га до темеља.

Acuérdate, oh Jehová, de los hijos de Edom en el día de Jerusalem; quienes decían: Arrasadla, arrasadla hasta los cimientos.

8 Кћери вавилонска, крвницо, благо ономе ко ти плати за дело које си нама учинила!

Hija de Babilonia destruída, bienaventurado el que te diere el pago de lo que tú nos hiciste.

9 Благо ономе који узме и разбије децу твоју о камен.

Bienaventurado el que tomará y estrellará tus niños contra las piedras.