Псалми 137

1 На водама вавилонским сеђасмо и плакасмо опомињући се Сиона.

On the floodis of Babiloyne there we saten, and wepten; while we bithouyten on Syon.

2 О врбама сред њега вешасмо харфе своје.

In salewis in the myddil therof; we hangiden vp oure orguns.

3 Онде искаху који нас заробише да певамо, и који нас оборише да се веселимо: "Певајте нам песму сионску."

For thei that ledden vs prisoners; axiden vs there the wordis of songis. And thei that ledden awei vs seiden; Synge ye to vs an ympne of the songis of Syon.

4 Како ћемо певати песму Господњу у земљи туђој?

Hou schulen we singe a songe of the Lord; in an alien lond?

5 Ако заборавим тебе, Јерусалиме, нека ме заборави десница моја.

If Y foryete thee, Jerusalem; my riyt hond be youun to foryeting.

6 Нека прионе језик мој за уста моја, ако тебе не успамтим, ако не уздржим Јерусалима сврх весеља свог.

Mi tunge cleue to my chekis; if Y bithenke not on thee. If Y purposide not of thee, Jerusalem; in the bigynnyng of my gladnesse.

7 Напомени, Господе, синовима Едомовим дан јерусалимски, кад говорише: Раскопајте, раскопајте га до темеља.

Lord, haue thou mynde on the sones of Edom; for the dai of Jerusalem. Whiche seien, Anyntische ye, anyntische ye; `til to the foundement ther ynne.

8 Кћери вавилонска, крвницо, благо ономе ко ти плати за дело које си нама учинила!

Thou wretchid douyter of Babiloyne; he is blessid, that `schal yelde to thee thi yelding, which thou yeldidist to vs.

9 Благо ономе који узме и разбије децу твоју о камен.

He is blessid, that schal holde; and hurtle doun hise litle children at a stoon.