Псалми 129

1 Много ми досађиваше од младости моје нека рече Израиљ,

A Song of the going up. Great have been my troubles from the time when I was young (let Israel now say);

2 Много ми досађиваше од младости моје, али ме не свладаше.

Great have been my troubles from the time when I was young, but my troubles have not overcome me.

3 На леђима мојим ораше орачи, и водише дуге бразде своје.

The ploughmen were ploughing on my back; long were the wounds they made.

4 Господ је праведан; исече конопце безбожничке.

The Lord is true: the cords of the evil-doers are broken in two.

5 Постидеће се, одбиће се сви који ненавиде Сион.

Let all the haters of Zion be shamed and turned back.

6 Биће као трава на крововима, која се сасушује пре него се почупа,

Let them be like the grass on the house-tops, which is dry before it comes to full growth.

7 Од које неће жетелац напунити руке своје, нити наручја своја везилац;

He who gets in the grain has no use for it; and they do not make bands of it for the grain-stems.

8 И који пролазе неће рећи: "Благослов Господњи на вама! Благосиљамо вас именом Господњим."

And those who go by do not say, The blessing of the Lord be on you; we give you blessing in the name of the Lord.