Псалми 129

1 Много ми досађиваше од младости моје нека рече Израиљ,

Píseň stupňů. Veliceť jsou mne ssužovali hned od mladosti mé, rciž nyní Izraeli,

2 Много ми досађиваше од младости моје, али ме не свладаше.

Veliceť jsou mne ssužovali hned od mladosti mé, a však mne nepřemohli.

3 На леђима мојим ораше орачи, и водише дуге бразде своје.

Po hřbetě mém orali oráči, a dlouhé proháněli brázdy své.

4 Господ је праведан; исече конопце безбожничке.

Ale Hospodin jsa spravedlivý, zpřetínal prostranky bezbožných.

5 Постидеће се, одбиће се сви који ненавиде Сион.

Zahanbeni a zpět obráceni budou všickni, kteříž nenávidí Siona.

6 Биће као трава на крововима, која се сасушује пре него се почупа,

Budou jako tráva na střechách, kteráž prvé než odrostá, usychá.

7 Од које неће жетелац напунити руке своје, нити наручја своја везилац;

Z níž nemůže hrsti své naplniti žnec, ani náručí svého ten, kterýž váže snopy.

8 И који пролазе неће рећи: "Благослов Господњи на вама! Благосиљамо вас именом Господњим."

Aniž řeknou tudy jdoucí: Požehnání Hospodinovo budiž s vámi, aneb: Dobrořečíme vám ve jménu Hospodinovu.