Псалми 119
1 Благо онима којима је пут чист, који ходе у закону Господњем.
Alleluia. ALEPH. Beati immaculati in via: qui ambulant in lege Domini.
2 Благо онима који чувају откривења Његова, свим срцем траже Га;
Beati, qui scrutantur testimonia eius: in toto corde exquirunt eum.
3 Који не чине безакоња, ходе путевима Његовим!
Non enim qui operantur iniquitatem, in viis eius ambulaverunt.
4 Ти си дао заповести своје, да се чувају добро.
Tu mandasti mandata tua custodiri nimis.
5 Кад би путеви моји били управљени да чувам наредбе Твоје!
Utinam dirigantur viæ meæ, ad custodiendas iustificationes tuas.
6 Онда се не бих постидео, пазећи на заповести Твоје;
Tunc non confundar, cum perspexero in omnibus mandatis tuis.
7 Хвалио бих Те с правим срцем, учећи се праведним законима Твојим.
Confitebor tibi in directione cordis: in eo quod didici iudicia iustitiæ tuæ.
8 Чуваћу наредбе Твоје, немој ме оставити сасвим.
Iustificationes tuas custodiam: non me derelinquas usquequaque.
9 Како ће младић очистити пут свој? Владајући се по Твојим речима.
BETH. In quo corrigit adolescentior viam suam? in custodiendo sermones tuos.
10 Свим срцем својим тражим Тебе, не дај ми да зађем од заповести Твојих.
In toto corde meo exquisivi te: ne repellas me a mandatis tuis.
11 У срце своје затворио сам реч Твоју, да Ти не грешим.
In corde meo abscondi eloquia tua: ut non peccem tibi.
12 Благословен си, Господе! Научи ме наредбама својим.
Benedictus es Domine: doce me iustificationes tuas.
13 Устима својим јављам све судове уста Твојих.
In labiis meis, pronunciavi omnia iudicia oris tui.
14 На путу откривења Твојих радујем се као за велико богатство.
In via testimoniorum tuorum delectatus sum, sicut in omnibus divitiis.
15 О заповестима Твојим размишљам, и пазим на путеве Твоје.
In mandatis tuis exercebor: et considerabo vias tuas.
16 Наредбама Твојим тешим се, не заборављам речи Твоје.
In iustificationibus tuis meditabor: non obliviscar sermones tuos.
17 Учини милост слузи свом, да бих живео и чувао реч Твоју.
GHIMEL. Retribue servo tuo, vivifica me: et custodiam sermones tuos.
18 Отвори очи моје, да бих видео чудеса закона Твог;
Revela oculos meos: et considerabo mirabilia de lege tua.
19 Гост сам на земљи, немој сакрити од мене заповести своје.
Incola ego sum in terra: non abscondas a me mandata tua.
20 Изнеможе душа моја желећи без престанка познати судове Твоје.
Concupivit anima mea desiderare iustificationes tuas, in omni tempore.
21 Ти си страшан проклетим охолицама, које застрањују од заповести Твојих.
Increpasti superbos: maledicti qui declinant a mandatis tuis.
22 Одврати од мене руг и срамоту, јер чувам откривења Твоја.
Aufer a me opprobrium, et contemptum: quia testimonia tua exquisivi.
23 Седе кнезови и договарају се на мене; а слуга Твој размишља о наредбама Твојим.
Etenim sederunt principes, et adversum me loquebantur: servus autem tuus exercebatur in iustificationibus tuis.
24 Откривења су Твоја утеха моја, саветници моји.
Nam et testimonia tua meditatio mea est: et consilium meum iustificationes tuæ.
25 Душа моја лежи у праху; оживи ме по речи својој.
DALETH. Adhæsit pavimento anima mea: vivifica me secundum verbum tuum.
26 Казујем путеве своје, и чујеш ме; научи ме наредбама својим.
Vias meas enunciavi, et exaudisti me: doce me iustificationes tuas.
27 Уразуми ме о путу заповести својих, и размишљаћу о чудесима Твојим.
Viam iustificationum tuarum instrue me: et exercebor in mirabilibus tuis.
28 Сузе пролива душа моја од туге, окрепи ме по речи својој.
Dormitavit anima mea præ tædio: confirma me in verbis tuis.
29 Пут лажни уклони од мене и закон свој даруј ми.
Viam iniquitatis amove a me: et de lege tua miserere mei.
30 Пут истини избрах, законе Твоје тражим.
Viam veritatis elegi: iudicia tua non sum oblitus.
31 Прионух за откривења Твоја, Господе; немој ме осрамотити.
Adhæsi testimoniis tuis Domine: noli me confundere.
32 Путем заповести Твојих трчим, јер си раширио срце моје.
Viam mandatorum tuorum cucurri, cum dilatasti cor meum.
33 Покажи ми, Господе, пут наредаба својих, да га се држим до краја.
HE. Legem pone mihi Domine viam iustificationum tuarum: et exquiram eam semper.
34 Уразуми ме, и држаћу се закона Твог, и чувати га свим срцем.
Da mihi intellectum, et scrutabor legem tuam: et custodiam illam in toto corde meo.
35 Постави ме на стазу заповести својих, јер ми је она омилела.
Deduc me in semitam mandatorum tuorum: quia ipsam volui.
36 Привиј срце моје к откривењима својим, а не к лакомству.
Inclina cor meum in testimonia tua: et non in avaritiam.
37 Одврати очи моје да не гледају ништавила, путем својим оживи ме.
Averte oculos meos ne videant vanitatem: in via tua vivifica me.
38 Испуни слузи свом реч своју да Те се боји.
Statue servo tuo eloquium tuum, in timore tuo.
39 Уклони руг мој, ког се плашим; јер су судови Твоји благи.
Amputa opprobrium meum, quod suspicatus sum: quia iudicia tua iucunda.
40 Миле су ми заповести Твоје, правдом својом оживи ме.
Ecce concupivi mandata tua: in æquitate tua vivifica me.
41 Нека дође на ме милост Твоја, Господе, помоћ Твоја по речи Твојој.
VAU. Et veniat super me misericordia tua Domine: salutare tuum secundum eloquium tuum.
42 И ја ћу одговорити ономе који ме ружи; јер се уздам у реч Твоју.
Et respondebo exprobrantibus mihi verbum: quia speravi in sermonibus tuis.
43 Немој узети никад од уста мојих речи истине, јер чекам судове Твоје.
Et ne auferas de ore meo verbum veritatis usquequaque: quia in iudiciis tuis supersperavi.
44 И чуваћу закон Твој свагда, довека и без престанка.
Et custodiam legem tuam semper: in sæculum et in sæculum sæculi.
45 Ходићу слободно, јер тражим заповести Твоје.
Et ambulabam in latitudine: quia mandata tua exquisivi.
46 Говорићу о откривењима Твојим пред царевима, и нећу се стидети.
Et loquebar in testimoniis tuis in conspectu regum: et non confundebar.
47 Тешићу се заповестима Твојим, које љубим.
Et meditabar in mandatis tuis, quæ dilexi.
48 Руке своје пружам к заповестима Твојим, које љубим, и размишљам о наредбама Твојим.
Et levavi manus meas ad mandata tua, quæ dilexi: et exercebar in iustificationibus tuis.
49 Опомени се речи своје к слузи свом, на коју си ми заповедио да се ослањам.
ZAIN. Memor esto verbi tui servo tuo, in quo mihi spem dedisti.
50 У невољи мојој теши ме што ме реч Твоја оживљава.
Hæc me consolata est in humilitate mea: quia eloquium tuum vivificavit me.
51 Охоли ми се ругају веома; али ја не одступам од закона Твог.
Superbi inique agebant usquequaque: a lege autem tua non declinavi.
52 Памтим судове Твоје од искона, Господе, и тешим се.
Memor fui iudiciorum tuorum a sæculo Domine: et consolatus sum.
53 Гнев ме обузима на безбожнике, који остављају закон Твој.
Defectio tenuit me, pro peccatoribus derelinquentibus legem tuam.
54 Наредбе су Твоје песма моја у путничком стану мом.
Cantabiles mihi erant iustificationes tuæ, in loco peregrinationis meæ.
55 Ноћу помињем име Твоје, Господе, и чувам закон Твој.
Memor fui nocte nominis tui Domine: et custodivi legem tuam.
56 То је моје, да чувам заповести Твоје.
Hæc facta est mihi: quia iustificationes tuas exquisivi.
57 Део мој Ти си, Господе; наумио сам чувати речи Твоје.
HETH. Portio mea Domine, dixi custodire legem tuam.
58 Молим Ти се из свега срца, смилуј се на ме по речи својој.
Deprecatus sum faciem tuam in toto corde meo: miserere mei secundum eloquium tuum.
59 Разматрам путеве своје, и обраћам ноге своје к откривењима Твојим.
Cogitavi vias meas: et converti pedes meos in testimonia tua.
60 Хитим, и не затежем се чувати заповести Твоје.
Paratus sum, et non sum turbatus: ut custodiam mandata tua.
61 Мреже безбожничке опколише ме, али закон Твој не заборављам.
Funes peccatorum circumplexi sunt me: et legem tuam non sum oblitus.
62 У по ноћи устајем да Те славим за праведне судове Твоје.
Media nocte surgebam ad confitendum tibi, super iudicia iustificationis tuæ.
63 У заједници сам са свима који се Тебе боје и који чувају заповести Твоје.
Particeps ego sum omnium timentium te: et custodientium mandata tua.
64 Доброте је Твоје, Господе, пуна сва земља; наредбама својим научи ме.
Misericordia tua Domine plena est terra: iustificationes tuas doce me.
65 Учинио си добро слузи свом, Господе, по речи својој.
TETH. Bonitatem fecisti cum servo tuo Domine, secundum verbum tuum.
66 Доброј мисли и знању научи ме, јер заповестима Твојим верујем.
Bonitatem, et disciplinam, et scientiam doce me: quia mandatis tuis credidi.
67 Пре страдања свог лутах, а сад чувам реч Твоју.
Priusquam humiliarer ego deliqui: propterea eloquium tuum custodivi.
68 Ти си добар, и добро чиниш; научи ме наредбама својим.
Bonus es tu: et in bonitate tua doce me iustificationes tuas.
69 Охоли плету на мене лаж, али се ја свим срцем држим заповести Твојих.
Multiplicata est super me iniquitas superborum: ego autem in toto corde meo scrutabor mandata tua.
70 Задригло је срце њихово као сало, а ја се тешим законом Твојим.
Coagulatum est sicut lac cor eorum: ego vero legem tuam meditatus sum.
71 Добро ми је што страдам, да се научим наредбама Твојим.
Bonum mihi quia humiliasti me: ut discam iustificationes tuas.
72 Милији ми је закон уста Твојих него хиљаде злата и сребра.
Bonum mihi lex oris tui, super millia auri, et argenti.
73 Руке Твоје створиле су ме и начиниле ме; уразуми ме, и научићу се заповестима Твојим.
IOD. Manus tuæ fecerunt me, et plasmaverunt me: da mihi intellectum, et discam mandata tua.
74 Који се Тебе боје, видеће ме, и радоваће се што се уздам у Твоју реч.
Qui timent te videbunt me, et lætabuntur: quia in verba tua supersperavi.
75 Знам да су судови Твоји, Господе, праведни, и по правди ме караш.
Cognovi Domine quia æquitas iudicia tua: et in veritate tua humiliasti me.
76 Нека буде доброта Твоја утеха моја, као што си рекао слузи свом.
Fiat misericordia tua ut consoletur me, secundum eloquium tuum servo tuo.
77 Нека дође к мени милосрђе Твоје, и оживим; јер је закон Твој утеха моја.
Veniant mihi miserationes tuæ, et vivam: quia lex tua meditatio mea est.
78 Нек се постиде охоли; јер ме без кривице оборише. Ја размишљам о заповестима Твојим.
Confundantur superbi, quia iniuste iniquitatem fecerunt in me: ego autem exercebor in mandatis tuis.
79 Нек се обрате к мени који се Тебе боје, и који знају откривења Твоја.
Convertantur mihi timentes te: et qui noverunt testimonia tua.
80 Срце моје нека буде савршено у наредбама Твојим, да се не постидим.
Fiat cor meum immaculatum in iustificationibus tuis, ut non confundar.
81 Чезне душа моја за спасењем Твојим, реч Твоју чекам.
CAPH. Defecit in salutare tuum anima mea: et in verbum tuum supersperavi.
82 Чезну очи моје за речју Твојом; говорим: Кад ћеш ме утешити?
Defecerunt oculi mei in eloquium tuum, dicentes: Quando consolaberis me?
83 Постадох као мех у диму, али Твојих наредаба не заборавих.
Quia factus sum sicut uter in pruina: iustificationes tuas non sum oblitus.
84 Колико ће бити дана слуге Твог? Кад ћеш судити онима који ме гоне?
Quot sunt dies servi tui: quando facies de persequentibus me iudicium?
85 Охоли ископаше ми јаму насупрот закону Твом.
Narraverunt mihi iniqui fabulationes: sed non ut lex tua.
86 Све су заповести Твоје истина; без кривице ме гоне, помози ми.
Omnia mandata tua veritas: inique persecuti sunt me, adiuva me.
87 Умало ме не убише на земљи, али ја не остављам заповести Твоје.
Paulominus consummaverunt me in terra: ego autem non dereliqui mandata tua.
88 По милости својој оживи ме, и чуваћу откривења уста Твојих.
Secundum misericordiam tuam vivifica me: et custodiam testimonia oris tui.
89 Довека је, Господе, реч Твоја утврђена на небесима,
LAMED. In æternum Domine, verbum tuum permanet in cælo.
90 Од колена до колена истина Твоја; Ти си поставио земљу, и стоји.
In generationem et generationem veritas tua: fundasti terram, et permanet.
91 По Твојој наредби све стоји сад; јер све служи Теби.
Ordinatione tua perseverat dies: quoniam omnia serviunt tibi.
92 Да није закон Твој био утеха моја, погинуо бих у невољи својој.
Nisi quod lex tua meditatio mea est: tunc forte periissem in humilitate mea.
93 Заповести Твоје нећу заборавити довека, јер ме њима оживљаваш.
In æternum non obliviscar iustificationes tuas: quia in ipsis vivificasti me.
94 Ја сам Твој, помози ми, јер тражим заповести Твоје.
Tuus sum ego, salvum me fac: quoniam iustificationes tuas exquisivi.
95 Безбожници гледају да ме убију; а ја размишљам о Твојим откривењима.
Me expectaverunt peccatores ut perderent me: testimonia tua intellexi.
96 Свему савршеном видех крај; али је заповест Твоја веома широка.
Omnis consummationis vidi finem: latum mandatum tuum nimis.
97 Како љубим закон твој! Сав дан мислим о њему.
MEM. Quomodo dilexi legem tuam Domine? tota die meditatio mea est.
98 Заповест Твоја чини ме мудријег од непријатеља мојих; јер је са мном увек.
Super inimicos meos prudentem me fecisti mandato tuo: quia in æternum mihi est.
99 Разумнији постах од свих учитеља својих; јер размишљам о Твојим откривењима.
Super omnes docentes me intellexi: quia testimonia tua meditatio mea est.
100 Мудрији сам од стараца; јер заповести Твоје чувам.
Super senes intellexi: quia mandata tua quæsivi.
101 Од сваког злог пута заустављам ноге своје, да бих чувао реч Твоју.
Ab omni via mala prohibui pedes meos: ut custodiam verba tua.
102 Од наредаба Твојих не одступам; јер си ме Ти научио.
A iudiciis tuis non declinavi: quia tu legem posuisti mihi.
103 Како су слатке језику мом речи Твоје, слађе од меда устима мојим!
Quam dulcia faucibus meis eloquia tua, super mel ori meo!
104 Од заповести Твојих постадох разуман; тога ради мрзим на сваки пут лажни.
A mandatis tuis intellexi: propterea odivi omnem viam iniquitatis.
105 Реч је Твоја жижак нози мојој, и видело стази мојој.
NUN. Lucerna pedibus meis verbum tuum, et lumen semitis meis.
106 Заклех се да ћу чувати наредбе правде Твоје, и извршићу.
Iuravi, et statui custodire iudicia iustitiæ tuæ.
107 Поништен сам веома, Господе, оживи ме по речи својој.
Humiliatus sum usquequaque Domine: vivifica me secundum verbum tuum.
108 Нека Ти буде угодна, Господе, добровољна жртва уста мојих, и судовима својим научи ме.
Voluntaria oris mei beneplacita fac Domine: et iudicia tua doce me.
109 Душа је моја у руци мојој непрестано у невољи; али закон Твој не заборављам.
Anima mea in manibus meis semper: et legem tuam non sum oblitus.
110 Безбожници су ми метнули замку; али од заповести Твојих не застраних.
Posuerunt peccatores laqueum mihi: et de mandatis tuis non erravi.
111 Присвојих откривења Твоја зававек; јер су радост срцу мом.
Hereditate acquisivi testimonia tua in æternum: quia exultatio cordis mei sunt.
112 Приволео сам срце своје да твори наредбе Твоје навек, до краја.
Inclinavi cor meum ad faciendas iustificationes tuas in æternum, propter retributionem.
113 Који преступају закон, ја на њих мрзим, а закон Твој љубим.
SAMECH. Iniquos odio habui: et legem tuam dilexi.
114 Ти си заклон мој и штит мој; реч Твоју чекам.
Adiutor, et susceptor meus es tu: et in verbum tuum supersperavi.
115 Идите од мене, безаконици! И чуваћу заповести Бога свог.
Declinate a me maligni: et scrutabor mandata Dei mei.
116 Укрепи ме по речи својој и бићу жив, и немој ме осрамотити у надању мом.
Suscipe me secundum eloquium tuum, et vivam: et non confundas me ab expectatione mea.
117 Утврди ме, и спашћу се, и размишљаћу о наредбама Твојим без престанка.
Adiuva me, et salvus ero: et meditabor in iustificationibus tuis semper.
118 Обараш све који одступају од наредаба Твојих; јер су помисли њихове лаж.
Sprevisti omnes discedentes a iudiciis tuis: quia iniusta cogitatio eorum.
119 Као гар бацаш све безбожнике на земљи; тога ради омилеше ми откривења Твоја.
Prævaricantes reputavi omnes peccatores terræ: ideo dilexi testimonia tua.
120 Дрхће од страха Твог тело моје, и судова Твојих бојим се.
Confige timore tuo carnes meas: a iudiciis enim tuis timui.
121 Чиним суд и правду, не дај ме онима који ме гоне.
AIN. Feci iudicium et iustitiam: non tradas me calumniantibus me.
122 Одбрани слугу свог на добро Његово, да ми не чине силе охоли.
Suscipe servum tuum in bonum: non calumnientur me superbi.
123 Очи моје чезну за спасењем Твојим и за речју правде Твоје.
Oculi mei defecerunt in salutare tuum: et in eloquium iustitiæ tuæ.
124 Учини слузи свом по милости својој, и наредбама својим научи ме.
Fac cum servo tuo secundum misericordiam tuam: et iustificationes tuas doce me.
125 Ја сам слуга Твој; уразуми ме, и познаћу откривења Твоја.
Servus tuus sum ego: da mihi intellectum, ut sciam testimonia tua.
126 Време је да Господ ради; оборише закон Твој.
Tempus faciendi Domine: dissipaverunt legem tuam.
127 Тога ради љубим заповести Твоје већма него злато и драго камење.
Ideo dilexi mandata tua, super aurum et topazion.
128 Тога ради заповести Твоје држим да су верне, на сваки пут лажни мрзим.
Propterea ad omnia mandata tua dirigebar: omnem viam iniquam odio habui.
129 Дивна су откривења Твоја; зато их чува душа моја.
PHE. Mirabilia testimonia tua: ideo scrutata est ea anima mea.
130 Речи Твоје кад се јаве, просветљују и уразумљују просте.
Declaratio sermonum tuorum illuminat: et intellectum dat parvulis.
131 Отварам уста своја да одахнем, јер сам жедан заповести Твојих.
Os meum aperui, et attraxi spiritum: quia mandata tua desiderabam.
132 Погледај на ме и смилуј се на ме, као што радиш с онима који љубе име Твоје.
Aspice in me, et miserere mei, secundum iudicium diligentium nomen tuum.
133 Утврди стопе моје у речи својој, и не дај никаквом безакоњу да овлада мном.
Gressus meos dirige secundum eloquium tuum: et non dominetur mei omnis iniustitia.
134 Избави ме од насиља људског, и чуваћу заповести Твоје.
Redime me a calumniis hominum: ut custodiam mandata tua.
135 Светлошћу лица свог обасјај слугу свог, и научи ме наредбама својим.
Faciem tuam illumina super servum tuum: et doce me iustificationes tuas.
136 Очи моје лију потоке, зато што не чувају закон Твој.
Exitus aquarum deduxerunt oculi mei: quia non custodierunt legem tuam.
137 Праведан си, Господе, и прави су судови Твоји.
SADE. Iustus es Domine: et rectum iudicium tuum.
138 Јавио си правду у откривењима својим, и истину целу.
Mandasti iustitiam testimonia tua: et veritatem tuam nimis.
139 Ревност моја једе ме, зато што моји непријатељи заборавише речи Твоје.
Tabescere me fecit zelus meus: quia obliti sunt verba tua inimici mei.
140 Реч је Твоја веома чиста, и слуга је Твој веома љуби.
Ignitum eloquium tuum vehementer: et servus tuus dilexit illud.
141 Ја сам мален и поништен, али заповести Твоје не заборављам.
Adolescentulus sum ego, et contemptus: iustificationes tuas non sum oblitus.
142 Правда је Твоја правда вечна, и закон Твој истина.
Iustitia tua, iustitia in æternum: et lex tua veritas.
143 Туга и невоља нађе ме, заповести су Твоје утеха моја.
Tribulatio, et angustia invenerunt me: mandata tua meditatio mea est.
144 Вечна је правда у откривењима Твојим; уразуми ме, и бићу жив.
Æquitas testimonia tua in æternum: intellectum da mihi, et vivam.
145 Вичем из свега срца: Услиши ме, Господе; сачуваћу наредбе Твоје.
COPH. Clamavi in toto corde meo, exaudi me Domine: iustificationes tuas requiram.
146 Призивам Те, помози ми; држаћу се откривења Твојих.
Clamavi ad te, salvum me fac: ut custodiam mandata tua.
147 Претечем свануће, и вичем; реч Твоју чекам.
Præveni in maturitate, et clamavi: quia in verba tua supersperavi.
148 Претечу очи моје јутарњу стражу, да бих размишљао о речи Твојој.
Prævenerunt oculi mei ad te diluculo: ut meditarer eloquia tua.
149 Чуј глас мој по милости својој, Господе; по суду свом оживи ме.
Vocem meam audi secundum misericordiam tuam Domine: et secundum iudicium tuum vivifica me.
150 Прикучују се који љубе безакоње; удаљили су се од закона Твог.
Appropinquaverunt persequentes me iniquitati: a lege autem tua longe facti sunt.
151 Ти си близу, Господе, и све су заповести Твоје истина.
Prope es tu Domine: et omnes viæ tuæ veritas.
152 Одавна знам за откривења Твоја, да си их поставио зававек.
Initio cognovi de testimoniis tuis: quia in æternum fundasti ea.
153 Погледај невољу моју, и избави ме, јер не заборављам закон Твој.
RES. Vide humilitatem meam, et eripe me: quia legem tuam non sum oblitus.
154 Прими се ствари моје, и одбрани ме; по речи својој оживи ме.
Iudica iudicium meum, et redime me: propter eloquium tuum vivifica me.
155 Далеко је од безбожника спасење, јер се не држе наредаба Твојих.
Longe a peccatoribus salus: quia iustificationes tuas non exquisierunt.
156 Милосрђе је Твоје, Господе, велико; по правом суду свом оживи ме.
Misericordiæ tuæ multæ Domine: secundum iudicium tuum vivifica me.
157 Много је противника мојих и непријатеља мојих; али ја не одступам од откривења Твојих.
Multi qui persequuntur me, et tribulant me: a testimoniis tuis non declinavi.
158 Видим одметнике, и мрско ми је; јер не чувају речи Твоје.
Vidi prævaricantes, et tabescebam: quia eloquia tua non custodierunt.
159 Гледај, како љубим заповести Твоје, Господе, по милости својој оживи ме.
Vide quoniam mandata tua dilexi Domine: in misericordia tua vivifica me.
160 Основа је речи Твоје истина, и вечан је сваки суд правде Твоје.
Principium verborum tuorum, veritas: in æternum omnia iudicia iustitiæ tuæ.
161 Кнезови ме гоне низашта, али се срце моје боји речи Твоје.
SIN. Principes persecuti sunt me gratis: et a verbis tuis formidavit cor meum.
162 Радујем се речи Твојој као онај који задобије велик плен.
Lætabor ego super eloquia tua: sicut qui invenit spolia multa.
163 Мрзим на лаж и гадим се на њу, љубим закон Твој.
Iniquitatem odio habui, et abominatus sum: legem autem tuam dilexi.
164 Седам пута на дан хвалим Те за судове правде Твоје.
Septies in die laudem dixi tibi, super iudicia iustitiæ tuæ.
165 Велик мир имају они који љубе закон Твој, и у њих нема спотицања.
Pax multa diligentibus legem tuam: et non est illis scandalum.
166 Чекам спасење Твоје, Господе, и заповести Твоје извршујем.
Expectabam salutare tuum Domine: et mandata tua dilexi.
167 Душа моја чува откривења Твоја, и ја их љубим веома.
Custodivit anima mea testimonia tua: et dilexit ea vehementer.
168 Чувам заповести Твоје и откривења; јер су сви путеви моји пред Тобом.
Servavi mandata tua, et testimonia tua: quia omnes viæ meæ in conspectu tuo.
169 Нека изађе тужњава моја преда Те, Господе! По речи својој уразуми ме.
TAU. Appropinquet deprecatio mea in conspectu tuo Domine: iuxta eloquium tuum da mihi intellectum.
170 Нека дође мољење моје преда Те! По речи својој избави ме.
Intret postulatio mea in conspectu tuo: secundum eloquium tuum eripe me.
171 Уста ће моја певати хвалу, кад ме научиш наредбама својим.
Eructabunt labia mea hymnum, cum docueris me iustificationes tuas.
172 Језик ће мој казивати реч Твоју, јер су све заповести Твоје праведне.
Pronunciabit lingua mea eloquium tuum: quia omnia mandata tua æquitas.
173 Нека ми буде рука Твоја у помоћи; јер ми омилеше заповести Твоје;
Fiat manus tua ut salvet me: quoniam mandata tua elegi.
174 Жедан сам спасења Твог, Господе, и закон је Твој утеха моја.
Concupivi salutare tuum Domine: et lex tua meditatio mea est.
175 Нека живи душа моја и Тебе хвали, и судови Твоји нека ми помогну.
Vivet anima mea, et laudabit te: et iudicia tua adiuvabunt me.
176 Зађох као овца изгубљена: тражи слугу свог; јер заповести Твоје не заборавих.
Erravi, sicut ovis, quæ periit: quære servum tuum, quia mandata tua non sum oblitus.
