Псалми 109

1 Боже, славо моја, немој ћутати,

To the chief music-maker. Of David. A Psalm. God of my praise, let my prayer be answered;

2 Јер се уста безбожничка и уста лукава на ме отворише; говоре са мном језиком лажљивим.

For the mouth of the sinner is open against me in deceit: his tongue has said false things against me.

3 Речима злобним са свих страна гоне ме, и оружају се на ме низашта.

Words of hate are round about me; they have made war against me without cause.

4 За љубав моју устају на мене, а ја се молим.

For my love they give me back hate; but I have given myself to prayer.

5 Враћају ми зло за добро, и мржњу за љубав моју.

They have put on me evil for good; hate in exchange for my love.

6 Постави над њим старешину безбожника, и противник нека му стане с десне стране.

Put an evil man over him; and let one be placed at his right hand to say evil of him.

7 Кад се стане судити, нека изађе крив, и молитва његова нека буде грех.

When he is judged, let the decision go against him; and may his prayer become sin.

8 Нека буду дани његови кратки, и власт његову нека добије други.

Let his life be short; let another take his position of authority.

9 Деца његова нек буду сироте, и жена његова удовица.

Let his children have no father, and his wife be made a widow.

10 Деца његова нек се потуцају и просе, и нека траже хлеба изван својих пустолина.

Let his children be wanderers, looking to others for their food; let them be sent away from the company of their friends.

11 Нека му узме дужник све што има, и нека разграбе туђини муку његову.

Let his creditor take all his goods; and let others have the profit of his work.

12 Нек се не нађе нико ко би га љубио, ни ко би се смиловао на сироте његове.

Let no man have pity on him, or give help to his children when he is dead.

13 Наслеђе његово нек се затре, у другом колену нека погине име њихово.

Let his seed be cut off; in the coming generation let their name go out of memory.

14 Безакоње старих његових нек се спомене у Господа, и грех матере његове нек се не избрише.

Let the Lord keep in mind the wrongdoing of his fathers; and may the sin of his mother have no forgiveness.

15 Нека буду свагда пред Господом, и Он нека истреби спомен њихов на земљи;

Let them be ever before the eyes of the Lord, so that the memory of them may be cut off from the earth.

16 Зато што се није сећао чинити милост, него је гонио човека ништег и убогог, и тужном у срцу тражио смрт.

Because he had no mercy, but was cruel to the low and the poor, designing the death of the broken-hearted.

17 Љубио је клетву, нека га и стигне; није марио за благослов, нека и отиде од њега.

As he took pleasure in cursing, so let it come on him; and as he had no delight in blessing, let it be far from him.

18 Нек се обуче у клетву као у хаљину, и она нек уђе у њега као вода, и као уље у кости његове.

He put on cursing like a robe, and it has come into his body like water, and into his bones like oil.

19 Нек му она буде као хаљина, у коју се облачи, и као појас, којим се свагда паше.

Let it be to him as a robe which he puts on, let it be like a band which is round him at all times.

20 Таква плата нек буде од Господа онима који ме ненавиде, и који говоре зло на душу моју.

Let this be the reward given to my haters from the Lord, and to those who say evil of my soul.

21 А мени, Господе, Господе, учини шта приличи имену Твом. Ти си добар, милошћу својом избави ме.

But, O Lord God, give me your help, because of your name; take me out of danger, because your mercy is good.

22 Јер сам невољан и ништ, и срце је моје рањено у мени.

For I am poor and in need, and my heart is wounded in me.

23 Нестаје ме као сена, кад се одмиче; терају ме као скакавце.

I am gone like the shade when it is stretched out: I am forced out of my place like a locust.

24 Колена моја изнемогоше од поста, и тело моје омрша.

My knees are feeble for need of food; there is no fat on my bones.

25 Постадох подсмех њима; видећи ме машу главом својом.

As for me, they make sport of me; shaking their heads when they see me.

26 Помози ми, Господе, Боже мој, спаси ме по милости својој.

Give me help, O Lord my God; in your mercy be my saviour;

27 Нека познају да је ово Твоја рука, и Ти, Господе, да си ово учинио.

So that they may see that it is the work of your hand; that you, Lord, have done it.

28 Они куну, а Ти благослови; устају, али нек се постиде, и слуга се Твој обрадује.

They may give curses but you give blessing; when they come up against me, put them to shame; but let your servant be glad.

29 Нек се противници моји обуку у срамоту, и као хаљином нек се покрију стидом својим.

Let my haters be clothed with shame, covering themselves with shame as with a robe.

30 Хвалићу Господа веома устима својим, и усред многих славићу Га,

I will give the Lord great praise with my mouth; yes, I will give praise to him among all the people.

31 Јер стоји с десне стране убогоме, да би га спасао од оних који осуђују душу његову.

For he is ever at the right hand of the poor, to take him out of the hands of those who go after his soul.