Псалми 104
1 Благосиљај, душо моја, Господа! Господе, Боже мој, велик си веома, обукао си се у величанство и красоту.
Bless the LORD, O my soul. O LORD my God, thou art very great; thou art clothed with honour and majesty.
2 Обукао си светлост као хаљину, разапео небо као шатор;
Who coverest thyself with light as with a garment: who stretchest out the heavens like a curtain:
3 Водом си покрио дворове своје, облаке начинио си да су Ти кола, идеш на крилима ветреним.
Who layeth the beams of his chambers in the waters: who maketh the clouds his chariot: who walketh upon the wings of the wind:
4 Чиниш ветрове да су Ти анђели, пламен огњени да су Ти слуге.
Who maketh his angels spirits; his ministers a flaming fire:
5 Утврдио си земљу на темељима њеним, да се не помести на век века.
Who laid the foundations of the earth, that it should not be removed for ever.
6 Безданом као хаљином оденуо си је; на горама стоје воде.
Thou didst cover it with the deep as with a garment: the waters stood above the mountains.
7 Од претње Твоје беже, од громовног гласа Твог теку.
At thy rebuke they fled; at the voice of thy thunder they hasted away.
8 Излазе на горе и силазе у долине, на место које си им утврдио.
They go up by the mountains; they go down by the valleys to the place which thou hast founded for them.
9 Поставио си међу, преко које не прелазе, и не враћају се да покрију земљу.
Thou hast set a bound that they may not pass over; that they turn not again to cover the earth.
10 Извео си изворе по долинама, између гора теку воде.
He sendeth the springs into the valleys, which run among the hills.
11 Напајају све звери пољске; дивљи магарци гасе жеђ своју.
They give drink to every beast of the field: the wild donkeys quench their thirst.
12 На њима птице небеске живе; кроз гране разлеже се глас њихов.
By them shall the fowls of the heaven have their habitation, which sing among the branches.
13 Напајаш горе с висина својих, плодовима дела Твојих сити се земља.
He watereth the hills from his chambers: the earth is satisfied with the fruit of thy works.
14 Дајеш те расте трава стоци, и зелен на корист човеку, да би извадио хлеб из земље.
He causeth the grass to grow for the cattle, and herb for the service of man: that he may bring forth food out of the earth;
15 И вино весели срце човеку, и лице се светли од уља, и хлеб срце човеку крепи.
And wine that maketh glad the heart of man, and oil to make his face to shine, and bread which strengtheneth man’s heart.
16 Сите се дрвета Божија, кедри ливански, које си посадио.
The trees of the LORD are full of sap; the cedars of Lebanon, which he hath planted;
17 На њима птице вију гнезда; станак је родин на јелама.
Where the birds make their nests: as for the stork, the fir trees are her house.
18 Горе високе дивокозама, камен је уточиште зечевима.
The high hills are a refuge for the wild goats; and the rocks for the conies.
19 Створио си месец да показује времена, сунце познаје запад свој.
He appointeth the moon for seasons: the sun knoweth his going down.
20 Стереш таму, и бива ноћ, по којој излази све зверје шумско;
Thou makest darkness, and it is night: in which all the beasts of the forest do creep forth.
21 Лавови ричу за пленом, и траже од Бога хране себи.
The young lions roar after their prey, and seek their food from God.
22 Сунце гране, и они се сакривају и лежу у ложе своје.
The sun ariseth, they withdraw, and lay themselves down in their dens.
23 Излази човек на посао свој, и на рад свој до вечера.
Man goeth forth to his work and to his labour until the evening.
24 Како је много дела Твојих, Господе! Све си премудро створио; пуна је земља блага Твог.
O LORD, how many are thy works! in wisdom hast thou made them all: the earth is full of thy riches.
25 Гле, море велико и широко, ту гмижу без броја, животиња мала и велика;
So is this great and wide sea, in which are creeping things innumerable, both small and great beasts.
26 Ту лађе плове, крокодил, ког си створио да се игра по њему.
There go the ships: there is that leviathan, which thou hast made to play in it.
27 Све Тебе чека, да им дајеш пићу на време.
These wait all upon thee; that thou mayest give them their food in due season.
28 Дајеш им, примају; отвориш руку своју, сите се добра.
That which thou givest them they gather: thou openest thy hand, they are filled with good.
29 Одвратиш лице своје, жалосте се; узмеш им дух, гину, и у прах свој враћају се.
Thou hidest thy face, they are troubled: thou takest away their breath, they die, and return to their dust.
30 Пошаљеш дух свој, постају, и понављаш лице земљи.
Thou sendest forth thy spirit, they are created: and thou renewest the face of the earth.
31 Слава Господу увек; нек се весели Господ за дела своја!
The glory of the LORD shall endure for ever: the LORD shall rejoice in his works.
32 Он погледа на земљу, и она се тресе; дотакне се гора, и диме се.
He looketh on the earth, and it trembleth: he toucheth the hills, and they smoke.
33 Певаћу Господу за живота свог; хвалићу Бога свог док сам год.
I will sing to the LORD as long as I live: I will sing praise to my God while I have my being.
34 Нека Му буде мила беседа моја! Веселићу се о Господу.
My meditation of him shall be sweet: I will be glad in the LORD.
35 Нека нестане грешника са земље, и безбожника нека не буде више! Благосиљај, душо моја, Господа! Алилуја!
Let sinners be consumed out of the earth, and let the wicked be no more. Bless thou the LORD, O my soul. Praise ye the LORD.
