Псалми 104
1 Благосиљај, душо моја, Господа! Господе, Боже мој, велик си веома, обукао си се у величанство и красоту.
For David himself. Bless the Lord, O my soul: O Lord my God, thou art exceedingly great. Thou hast put on praise and beauty:
2 Обукао си светлост као хаљину, разапео небо као шатор;
And art clothed with light as with a garment. Who stretchest out the heaven like a pavilion:
3 Водом си покрио дворове своје, облаке начинио си да су Ти кола, идеш на крилима ветреним.
Who coverest the higher rooms thereof with water. Who makest the clouds thy chariot: who walkest upon the wings of the winds.
4 Чиниш ветрове да су Ти анђели, пламен огњени да су Ти слуге.
Who makest thy angels spirits: and thy ministers a burning fire.
5 Утврдио си земљу на темељима њеним, да се не помести на век века.
Who hast founded the earth upon its own bases: it shall not be moved for ever and ever.
6 Безданом као хаљином оденуо си је; на горама стоје воде.
The deep like a garment is its clothing: above the mountains shall the waters stand.
7 Од претње Твоје беже, од громовног гласа Твог теку.
At thy rebuke they shall flee: at the voice of thy thunder they shall fear.
8 Излазе на горе и силазе у долине, на место које си им утврдио.
The mountains ascend, and the plains descend into the place which thou hast founded for them.
9 Поставио си међу, преко које не прелазе, и не враћају се да покрију земљу.
Thou hast set a bound which they shall not pass over; neither shall they return to cover the earth.
10 Извео си изворе по долинама, између гора теку воде.
Thou sendest forth springs in the vales: between the midst of the hills the waters shall pass.
11 Напајају све звери пољске; дивљи магарци гасе жеђ своју.
All the beasts of the field shall drink: the wild asses shall expect in their thirst.
12 На њима птице небеске живе; кроз гране разлеже се глас њихов.
Over them the birds of the air shall dwell: from the midst of the rocks they shall give forth their voices.
13 Напајаш горе с висина својих, плодовима дела Твојих сити се земља.
Thou waterest the hills from thy upper rooms: the earth shall be filled with the fruit of thy works:
14 Дајеш те расте трава стоци, и зелен на корист човеку, да би извадио хлеб из земље.
Bringing forth grass for cattle, and herb for the service of men. That thou mayst bring bread out of the earth:
15 И вино весели срце човеку, и лице се светли од уља, и хлеб срце човеку крепи.
And that wine may cheer the heart of man. That he may make the face cheerful with oil: and that bread may strengthen man’s heart.
16 Сите се дрвета Божија, кедри ливански, које си посадио.
The trees of the field shall be filled, and the cedars of Libanus which he hath planted:
17 На њима птице вију гнезда; станак је родин на јелама.
There the sparrows shall make their nests. The highest of them is the house of the heron.
18 Горе високе дивокозама, камен је уточиште зечевима.
The high hills are a refuge for the harts, the rock for the irchins.
19 Створио си месец да показује времена, сунце познаје запад свој.
He hath made the moon for seasons: the sun knoweth his going down.
20 Стереш таму, и бива ноћ, по којој излази све зверје шумско;
Thou hast appointed darkness, and it is night: in it shall all the beasts of the woods go about:
21 Лавови ричу за пленом, и траже од Бога хране себи.
The young lions roaring after their prey, and seeking their meat from God.
22 Сунце гране, и они се сакривају и лежу у ложе своје.
The sun ariseth, and they are gathered together: and they shall lie down in their dens.
23 Излази човек на посао свој, и на рад свој до вечера.
Man shall go forth to his work, and to his labour until the evening.
24 Како је много дела Твојих, Господе! Све си премудро створио; пуна је земља блага Твог.
How great are thy works, O Lord? thou hast made all things in wisdom: the earth is filled with thy riches.
25 Гле, море велико и широко, ту гмижу без броја, животиња мала и велика;
So is this great sea, which stretcheth wide its arms: there are creeping things without number: Creatures little and great.
26 Ту лађе плове, крокодил, ког си створио да се игра по њему.
There the ships shall go. This sea dragon which thou hast formed to play therein.
27 Све Тебе чека, да им дајеш пићу на време.
All expect of thee that thou give them food in season.
28 Дајеш им, примају; отвориш руку своју, сите се добра.
What thou givest to them they shall gather up: when thou openest thy hand, they shall all be filled with good.
29 Одвратиш лице своје, жалосте се; узмеш им дух, гину, и у прах свој враћају се.
But if thou turnest away thy face, they shall be troubled: thou shalt take away their breath, and they shall fail, and shall return to their dust.
30 Пошаљеш дух свој, постају, и понављаш лице земљи.
Thou shalt send forth thy spirit, and they shall be created: and thou shalt renew the face of the earth.
31 Слава Господу увек; нек се весели Господ за дела своја!
May the glory of the Lord endure for ever: the Lord shall rejoice in his works.
32 Он погледа на земљу, и она се тресе; дотакне се гора, и диме се.
He looketh upon the earth, and maketh it tremble: he toucheth the mountains, and they smoke.
33 Певаћу Господу за живота свог; хвалићу Бога свог док сам год.
I will sing to the Lord as long as I live: I will sing praise to my God while I have my being.
34 Нека Му буде мила беседа моја! Веселићу се о Господу.
Let my speech be acceptable to him: but I will take delight in the Lord.
35 Нека нестане грешника са земље, и безбожника нека не буде више! Благосиљај, душо моја, Господа! Алилуја!
Let sinners be consumed out of the earth, and the unjust, so that they be no more: O my soul, bless thou the Lord.
