Псалми 102

1 Господе! Чуј молитву моју, и вика моја нек изађе преда Те.

Éternel, écoute ma prière, et que mon cri parvienne jusqu'à toi!

2 Немој одвратити лице своје од мене; у дан кад сам у невољи пригни к мени ухо своје, у дан кад Те призивам, похитај, услиши ме.

Ne me cache point ta face; au jour de ma détresse, incline vers moi ton oreille; au jour que je t'invoque, hâte-toi, réponds-moi!

3 Јер прођоше као дим дани моји, кости моје као топионица огореше.

Car mes jours s'en vont comme la fumée, et mes os sont brûlés comme un foyer.

4 Покошено је као трава и посахло срце моје, да заборавих јести хлеб свој.

Mon cœur a été frappé, et s'est desséché comme l'herbe; tellement que j'ai oublié de manger mon pain.

5 Од уздисања мог приону кост моја за месо моје.

A force de crier en gémissant, mes os sont attachés à ma chair.

6 Постадох као гем у пустињи; ја сам као сова на зидинама.

Je ressemble au pélican du désert; je suis comme la chouette des masures.

7 Не спавам, и седим као птица без друга на крову.

Je veille, et je suis semblable à un passereau solitaire sur le toit.

8 Сваки дан руже ме непријатељи моји, и који су се помамили на мене, мном се уклињу.

Tous les jours mes ennemis m'outragent, et mes adversaires en fureur jurent par mon nom.

9 Једем пепео као хлеб, и пиће своје растварам сузама.

Car j'ai mangé la cendre comme le pain, et j'ai mêlé ma boisson de pleurs,

10 Од гнева Твог и срдње Твоје; јер подигавши ме бацио си ме.

A cause de ton indignation et de ton courroux; car tu m'as enlevé et jeté au loin.

11 Дани су моји као сен, који пролази, и ја као трава осуших се.

Mes jours sont comme l'ombre à son déclin, et je deviens sec comme l'herbe.

12 А Ти, Господе, остајеш довека, и спомен Твој од колена до колена.

Mais toi, Éternel, tu règnes à perpétuité, et ta mémoire dure d'âge en âge.

13 Ти ћеш устати, смиловаћеш се на Сион, јер је време смиловати се на њ, јер је дошло време;

Tu te lèveras, tu auras compassion de Sion; car il est temps d'en avoir pitié; car le moment est venu.

14 Јер слугама Твојим омиле и камење његово, и прах његов жале.

Car tes serviteurs sont affectionnés à ses pierres, et ils ont pitié de sa poussière.

15 Тада ће се незнабошци бојати имена Господњег, и сви цареви земаљски славе Његове;

Alors les peuples craindront le nom de l'Éternel, et tous les rois de la terre, ta gloire;

16 Јер ће Господ сазидати Сион, и јавити се у слави својој;

Quand l'Éternel aura rebâti Sion, qu'il aura paru dans sa gloire,

17 Погледаће на молитву оних који немају помоћи, и неће се оглушити молбе њихове.

Qu'il aura écouté la requête des désolés, et n'aura pas dédaigné leur supplication.

18 Написаће се ово потоњем роду, и народ наново створен хвалиће Господа.

Cela sera écrit pour la génération à venir; et le peuple qui sera créé, louera l'Éternel.

19 Што је приникао са свете висине своје, Господ погледао с неба на земљу.

Parce qu'il aura regardé du lieu élevé de sa sainteté, et que des cieux l'Éternel aura jeté les yeux sur la terre,

20 Да чује уздисање сужњево, и одреши синове смртне;

Pour entendre les gémissements des captifs, pour délivrer ceux qui sont voués à la mort;

21 Да би казивали на Сиону име Господње и хвалу Његову у Јерусалиму,

Afin qu'on célèbre en Sion le nom de l'Éternel, et sa louange dans Jérusalem,

22 Кад се скупе народи и царства да служе Господу.

Quand tous les peuples s'assembleront, et tous les royaumes, pour servir l'Éternel.

23 Строшио је на путу крепост моју, скратио дане моје.

Il a abattu ma force en chemin; il a abrégé mes jours.

24 Рекох: Боже мој! Немој ме узети у половини дана мојих. Твоје су године од колена до колена.

J'ai dit: Mon Dieu, ne m'enlève pas au milieu de mes jours. Tes années sont d'âge en âge.

25 Давно си поставио земљу, и небеса су дело руку Твојих.

Tu as jadis fondé la terre, et les cieux sont l'ouvrage de tes mains.

26 То ће проћи, а Ти ћеш остати; све ће то као хаљина оветшати, као хаљину променићеш их и промениће се.

Ils périront, mais toi tu subsisteras; ils vieilliront tous comme un vêtement; tu les changeras comme un habit, et ils seront changés.

27 Али Ти си тај исти и године Твоје неће истећи.

Mais toi, tu es toujours le même, et tes années ne finiront point.

28 Синови ће слуга Твојих живети, и семе ће се њихово утврдити пред лицем Твојим.

Les enfants de tes serviteurs habiteront en repos, et leur postérité sera affermie devant toi.