Псалми 102
1 Господе! Чуј молитву моју, и вика моја нек изађе преда Те.
A Prayer of the man who is in trouble, when he is overcome, and puts his grief before the Lord. Give ear to my prayer, O Lord, and let my cry come to you.
2 Немој одвратити лице своје од мене; у дан кад сам у невољи пригни к мени ухо своје, у дан кад Те призивам, похитај, услиши ме.
Let not your face be veiled from me in the day of my trouble; give ear to me, and let my cry be answered quickly.
3 Јер прођоше као дим дани моји, кости моје као топионица огореше.
My days are wasted like smoke, and my bones are burned up as in a fire.
4 Покошено је као трава и посахло срце моје, да заборавих јести хлеб свој.
My heart is broken; it has become dry and dead like grass, so that I give no thought to food.
5 Од уздисања мог приону кост моја за месо моје.
Because of the voice of my sorrow, my flesh is wasted to the bone.
6 Постадох као гем у пустињи; ја сам као сова на зидинама.
I am like a bird living by itself in the waste places; like the night-bird in a waste of sand.
7 Не спавам, и седим као птица без друга на крову.
I keep watch like a bird by itself on the house-top.
8 Сваки дан руже ме непријатељи моји, и који су се помамили на мене, мном се уклињу.
My haters say evil of me all day; those who are violent against me make use of my name as a curse.
9 Једем пепео као хлеб, и пиће своје растварам сузама.
I have had dust for bread and my drink has been mixed with weeping:
10 Од гнева Твог и срдње Твоје; јер подигавши ме бацио си ме.
Because of your passion and your wrath, for I have been lifted up and then made low by you.
11 Дани су моји као сен, који пролази, и ја као трава осуших се.
My days are like a shade which is stretched out; I am dry like the grass.
12 А Ти, Господе, остајеш довека, и спомен Твој од колена до колена.
But you, O Lord, are eternal; and your name will never come to an end.
13 Ти ћеш устати, смиловаћеш се на Сион, јер је време смиловати се на њ, јер је дошло време;
You will again get up and have mercy on Zion: for the time has come for her to be comforted.
14 Јер слугама Твојим омиле и камење његово, и прах његов жале.
For your servants take pleasure in her stones, looking with love on her dust.
15 Тада ће се незнабошци бојати имена Господњег, и сви цареви земаљски славе Његове;
So the nations will give honour to the name of the Lord, and all the kings of the earth will be in fear of his glory:
16 Јер ће Господ сазидати Сион, и јавити се у слави својој;
When the Lord has put up the walls of Zion, and has been been in his glory;
17 Погледаће на молитву оних који немају помоћи, и неће се оглушити молбе њихове.
When he has given ear to the prayer of the poor, and has not put his request on one side.
18 Написаће се ово потоњем роду, и народ наново створен хвалиће Господа.
This will be put in writing for the coming generation, and the people of the future will give praise to the Lord.
19 Што је приникао са свете висине своје, Господ погледао с неба на земљу.
For from his holy place the Lord has seen, looking down on the earth from heaven;
20 Да чује уздисање сужњево, и одреши синове смртне;
Hearing the cry of the prisoner, making free those for whom death is ordered;
21 Да би казивали на Сиону име Господње и хвалу Његову у Јерусалиму,
So that they may give out the name of the Lord in Zion, and his praise in Jerusalem;
22 Кад се скупе народи и царства да служе Господу.
When the peoples are come together, and the kingdoms, to give worship to the Lord.
23 Строшио је на путу крепост моју, скратио дане моје.
He has taken my strength from me in the way; he has made short my days.
24 Рекох: Боже мој! Немој ме узети у половини дана мојих. Твоје су године од колена до колена.
I will say, O my God, take me not away before my time; your years go on through all generations:
25 Давно си поставио земљу, и небеса су дело руку Твојих.
In the past you put the earth on its base, and the heavens are the work of your hands.
26 То ће проћи, а Ти ћеш остати; све ће то као хаљина оветшати, као хаљину променићеш их и промениће се.
They will come to an end, but you will still go on; they all will become old like a coat, and like a robe they will be changed:
27 Али Ти си тај исти и године Твоје неће истећи.
But you are the unchanging One, and your years will have no end.
28 Синови ће слуга Твојих живети, и семе ће се њихово утврдити пред лицем Твојим.
The children of your servants will have a safe resting-place, and their seed will be ever before you.
