Псалми 102

1 Господе! Чуј молитву моју, и вика моја нек изађе преда Те.

Modlitba chudého, když sevřín jsa, před Hospodinem vylévá žádosti své. Hospodine, slyš modlitbu mou, a volání mé přijdiž k tobě.

2 Немој одвратити лице своје од мене; у дан кад сам у невољи пригни к мени ухо своје, у дан кад Те призивам, похитај, услиши ме.

Neskrývej tváři své přede mnou, v den ssoužení mého nakloň ke mně ucha svého; když k tobě volám, rychle vyslyš mne.

3 Јер прођоше као дим дани моји, кости моје као топионица огореше.

Nebo mizejí jako dým dnové moji, a kosti mé jako ohniště vypáleny jsou.

4 Покошено је као трава и посахло срце моје, да заборавих јести хлеб свој.

Poraženo jest jako bylina, a usvadlo srdce mé, tak že jsem chleba svého jísti zapomenul.

5 Од уздисања мог приону кост моја за месо моје.

Od hlasu lkání mého přilnuly kosti mé k kůži mé.

6 Постадох као гем у пустињи; ја сам као сова на зидинама.

Podobný jsem učiněn pelikánu na poušti, jsem jako výr na pustinách.

7 Не спавам, и седим као птица без друга на крову.

Bdím, a jsem jako vrabec osamělý na střeše.

8 Сваки дан руже ме непријатељи моји, и који су се помамили на мене, мном се уклињу.

Každý den utrhají mi nepřátelé moji, a posměvači moji proklínají mnou.

9 Једем пепео као хлеб, и пиће своје растварам сузама.

Nebo jídám popel jako chléb, a k nápoji svému slz přiměšuji,

10 Од гнева Твог и срдње Твоје; јер подигавши ме бацио си ме.

Pro rozhněvání tvé a zažžený hněv tvůj; nebo zdvihna mne, hodils mnou.

11 Дани су моји као сен, који пролази, и ја као трава осуших се.

Dnové moji jsou jako stín nachýlený, a já jako tráva usvadl jsem.

12 А Ти, Господе, остајеш довека, и спомен Твој од колена до колена.

Ale ty, Hospodine, na věky zůstáváš, a památka tvá od národu až do pronárodu.

13 Ти ћеш устати, смиловаћеш се на Сион, јер је време смиловати се на њ, јер је дошло време;

Ty povstana, smiluješ se nad Sionem, nebo čas jest učiniti milost jemu, a čas uložený přišel.

14 Јер слугама Твојим омиле и камење његово, и прах његов жале.

Nebo líbost mají služebníci tvoji v kamení jeho, a nad prachem jeho slitují se,

15 Тада ће се незнабошци бојати имена Господњег, и сви цареви земаљски славе Његове;

Aby se báli pohané jména Hospodinova, a všickni králové země slávy tvé,

16 Јер ће Господ сазидати Сион, и јавити се у слави својој;

Když by Hospodin vzdělal Sion, a ukázal se v slávě své,

17 Погледаће на молитву оних који немају помоћи, и неће се оглушити молбе њихове.

Když by popatřil k modlitbě poníženého lidu, nepohrdaje modlitbou jejich.

18 Написаће се ово потоњем роду, и народ наново створен хвалиће Господа.

Budeť to zapsáno pro budoucí potomky, a lid, kterýž má stvořen býti, chváliti bude Hospodina,

19 Што је приникао са свете висине своје, Господ погледао с неба на земљу.

Že shlédl s výsosti svatosti své. Hospodin s nebe na zemi že popatřil,

20 Да чује уздисање сужњево, и одреши синове смртне;

Aby vyslyšel vzdychání vězňů, a rozvázal ty, kteříž již k smrti oddání byli,

21 Да би казивали на Сиону име Господње и хвалу Његову у Јерусалиму,

Aby vypravovali na Sionu jméno Hospodinovo, a chválu jeho v Jeruzalémě,

22 Кад се скупе народи и царства да служе Господу.

Když se spolu shromáždí národové a království, aby sloužili Hospodinu.

23 Строшио је на путу крепост моју, скратио дане моје.

Ztrápilť jest na cestě sílu mou, ukrátil dnů mých,

24 Рекох: Боже мој! Немој ме узети у половини дана мојих. Твоје су године од колена до колена.

Až jsem řekl: Můj Bože, nebeř mne u prostřed dnů mých; od národu zajisté až do pronárodu jsou léta tvá,

25 Давно си поставио земљу, и небеса су дело руку Твојих.

I prvé nežlis založil zemi, a dílo rukou svých, nebesa.

26 То ће проћи, а Ти ћеш остати; све ће то као хаљина оветшати, као хаљину променићеш их и промениће се.

Onať pominou, ty pak zůstáváš; všecky ty věci jako roucho zvetšejí, jako oděv změníš je, a změněny budou.

27 Али Ти си тај исти и године Твоје неће истећи.

Ty pak jsi tentýž, a léta tvá nikdy nepřestanou.

28 Синови ће слуга Твојих живети, и семе ће се њихово утврдити пред лицем Твојим.

Synové služebníků tvých bydliti budou, a símě jejich zmocní se před tebou.