Псалми 10
1 Зашто, Господе, стојиш далеко, кријеш се кад је невоља?
Why standest Thou afar off, O LORD? Why hidest Thou Thyself in times of trouble?
2 С охолости безбожникове мучи се убоги; хватају се убоги преваром коју измишљају безбожници.
Through the pride of the wicked the poor is hotly pursued, they are taken in the devices that they have imagined.
3 Јер се безбожник дичи жељом душе своје, грабљивца похваљује.
For the wicked boasteth of his heart's desire, and the covetous vaunteth himself, though he contemn the LORD.
4 Безбожник у обести својој не мари за Господа: "Он не види." Нема Бога у мислима његовим.
The wicked, in the pride of his countenance, saith: 'He will not require'; all his thoughts are: 'There is no God.'
5 Свагда су путеви његови криви; за судове Твоје не зна; на непријатеље своје неће ни да гледа.
His ways prosper at all times; Thy judgments are far above out of his sight; as for all his adversaries, he puffeth at them.
6 У срцу свом каже: Нећу посрнути; зло неће доћи никад.
He saith in his heart: 'I shall not be moved, I who to all generations shall not be in adversity.'
7 Уста су му пуна неваљалих речи, преваре и увреде, под језиком је његовим мука и погибао.
His mouth is full of cursing and deceit and oppression; under his tongue is mischief and iniquity.
8 Седи у заседи иза куће; у потаји убија правога; очи његове вребају убогога.
He sitteth in the lurking-places of the villages; in secret places doth he slay the innocent; his eyes are on the watch for the helpless.
9 Седи у потаји као лав у пећини; седи у заседи да ухвати убогога; хвата убогога увукавши га у мрежу своју.
He lieth in wait in a secret place as a lion in his lair, he lieth in wait to catch the poor; he doth catch the poor, when he draweth him up in his net.
10 Притаји се, прилегне, и убоги падају у јаке нокте његове.
He croucheth, he boweth down, and the helpless fall into his mighty claws.
11 Каже у срцу свом: "Бог је заборавио, окренуо је лице своје, неће видети никад."
He hath said in his heart: 'God hath forgotten; He hideth His face; He will never see.'
12 Устани Господе! Дигни руку своју, не заборави невољних.
Arise, O LORD; O God, lift up Thy hand; forget not the humble.
13 Зашто безбожник да не мари за Бога говорећи у срцу свом да Ти нећеш видети?
Wherefore doth the wicked contemn God, and say in his heart: 'Thou wilt not require'?
14 Ти видиш; јер гледаш увреде и муке и пишеш их на руци. Теби предаје себе убоги; сироти Ти си помоћник.
Thou hast seen; for Thou beholdest trouble and vexation, to requite them with Thy hand; unto Thee the helpless committeth himself; Thou hast been the helper of the fatherless.
15 Сатри мишицу безбожном и злом, да се тражи и не нађе безбожност његова.
Break Thou the arm of the wicked; and as for the evil man, search out his wickedness, till none be found.
16 Господ је цар свагда, довека, нестаће незнабожаца са земље његове.
The LORD is King for ever and ever; the nations are perished out of His land.
17 Господе! Ти чујеш жеље ништих; утврди срце њихово; отвори ухо своје,
LORD, Thou hast heard the desire of the humble: Thou wilt direct their heart, Thou wilt cause Thine ear to attend;
18 Да даш суд сироти и невољнику, да престану гонити човека са земље.
To right the fatherless and the oppressed, that man who is of the earth may be terrible no more.
