Псалми 10

1 Зашто, Господе, стојиш далеко, кријеш се кад је невоља?

Proč, ó Hospodine, stojíš zdaleka, a skrýváš se v čas ssoužení?

2 С охолости безбожникове мучи се убоги; хватају се убоги преваром коју измишљају безбожници.

Z pychu bezbožník protivenství činí chudému. Ó by jati byli v zlých radách, kteréž vymýšlejí.

3 Јер се безбожник дичи жељом душе своје, грабљивца похваљује.

Neboť se honosí bezbožník v líbostech života svého, a lakomý sobě pochlebuje, a Hospodina popouzí.

4 Безбожник у обести својој не мари за Господа: "Он не види." Нема Бога у мислима његовим.

Bezbožník pro pýchu, kterouž na sobě prokazuje, nedbá na nic; všecka myšlení jeho jsou, že není Boha.

5 Свагда су путеви његови криви; за судове Твоје не зна; на непријатеље своје неће ни да гледа.

Dobře mu se daří na cestách jeho všelikého času, soudové tvoji vzdáleni jsou od něho, i na všecky nepřátely své fouká,

6 У срцу свом каже: Нећу посрнути; зло неће доћи никад.

Říkaje v srdci svém: Nepohnuť se od národu až do pronárodu, nebo ne bojím se zlého.

7 Уста су му пуна неваљалих речи, преваре и увреде, под језиком је његовим мука и погибао.

Ústa jeho plná jsou zlořečenství, i chytrosti a lsti; pod jazykem jeho trápení a starost.

8 Седи у заседи иза куће; у потаји убија правога; очи његове вребају убогога.

Sedí v zálohách ve vsech a v skrýších, aby zamordoval nevinného; očima svýma po chudém špehuje.

9 Седи у потаји као лав у пећини; седи у заседи да ухвати убогога; хвата убогога увукавши га у мрежу своју.

Číhá v skrytě jako lev v jeskyni své, číhá, aby pochytil chudého, uchvacujeť jej, a táhne pod sítku svou.

10 Притаји се, прилегне, и убоги падају у јаке нокте његове.

Připadá a stuluje se, dokudž by nevpadlo v silné pazoury jeho shromáždění chudých.

11 Каже у срцу свом: "Бог је заборавио, окренуо је лице своје, неће видети никад."

Říká v srdci svém: Zapomenulť jest Bůh silný, skryl tvář svou, nepohledíť na věky.

12 Устани Господе! Дигни руку своју, не заборави невољних.

Povstaniž, Hospodine Bože silný, vznes ruku svou, nezapomínejž se nad chudými.

13 Зашто безбожник да не мари за Бога говорећи у срцу свом да Ти нећеш видети?

Proč má bezbožník Boha popouzeti, říkaje v srdci svém, že toho vyhledávati nebudeš?

14 Ти видиш; јер гледаш увреде и муке и пишеш их на руци. Теби предаје себе убоги; сироти Ти си помоћник.

Díváš se do času, nebo ty nátisk a bolest spatřuješ, abys jim odplatil rukou svou; na tebeť se spouští chudý, sirotku ty jsi spomocník.

15 Сатри мишицу безбожном и злом, да се тражи и не нађе безбожност његова.

Potři rámě bezbožného, a vyhledej nepravosti zlostného, tak aby neostál.

16 Господ је цар свагда, довека, нестаће незнабожаца са земље његове.

Hospodin jest králem věčných věků, národové z země své hynou.

17 Господе! Ти чујеш жеље ништих; утврди срце њихово; отвори ухо своје,

Žádost ponížených vyslýcháš, Hospodine, utvrzuješ srdce jejich, ucha svého k nim nakloňuješ,

18 Да даш суд сироти и невољнику, да престану гонити човека са земље.

Abys soud činil sirotku a ssouženému, tak aby jich nessužoval více člověk bídný a zemský.