Приче Соломонове 8
1 Не виче ли мудрост? И разум не пушта ли глас свој?
Doth not wisdom cry, and understanding put forth her voice?
2 Наврх висина, на путу, на распутицама стоји,
In the top of high places by the way, where the paths meet, she standeth;
3 Код врата, на уласку у град, где се отварају врата, виче:
Beside the gates, at the entry of the city, at the coming in at the doors, she crieth aloud:
4 Вас вичем, о људи, и глас свој обраћам к синовима људским.
Unto you, O men, I call; and my voice is to the sons of men.
5 Научите се луди мудрости, и безумни оразумите се.
O ye simple, understand subtilty; and, ye fools, be ye of an understanding heart.
6 Слушајте, јер ћу говорити велике ствари, и усне моје отварајући се казиваће шта је право.
Hear, for I will speak excellent things; and the opening of my lips shall be right things.
7 Јер уста моја говоре истину, и мрска је уснама мојим безбожност.
For my mouth shall utter truth; and wickedness is an abomination to my lips.
8 Праве су све речи уста мојих, ништа нема у њима криво ни изопачено.
All the words of my mouth are in righteousness; there is nothing crooked or perverse in them.
9 Све су обичне разумном и праве су онима који налазе знање.
They are all plain to him that understandeth, and right to them that find knowledge.
10 Примите наставу моју, а не сребро, и знање радије него најбоље злато.
Receive my instruction, and not silver; and knowledge rather than choice gold.
11 Јер је боља мудрост од драгог камења, и шта је год најмилијих ствари не могу се изједначити с њом.
For wisdom is better than rubies; and all the things that may be desired are not to be compared unto her.
12 Ја мудрост боравим с разборитошћу, и разумно знање налазим.
I wisdom have made subtilty my dwelling, and find out knowledge [and] discretion.
13 Страх је Господњи мржња на зло; ја мрзим на поноситост и на охолост и на зли пут и на уста опака.
The fear of the LORD is to hate evil: pride, and arrogancy, and the evil way, and the froward mouth, do I hate.
14 Мој је савет и шта год јесте; ја сам разум и моја је сила.
Counsel is mine, and sound knowledge: I am understanding; I have might.
15 Мном цареви царују, и владаоци постављају правду.
By me kings reign, and princes decree justice.
16 Мном владају кнезови и поглавари и све судије земаљске.
By me princes rule, and nobles, [even] all the judges of the earth.
17 Ја љубим оне који мене љубе, и који ме добро траже налазе ме.
I love them that love me; and those that seek me diligently shall find me.
18 У мене је богатство и слава, постојано добро и правда.
Riches and honour are with me; [yea], durable riches and righteousness.
19 Плод је мој бољи од злата и од најбољег злата, и добитак је мој бољи и од најбољег сребра.
My fruit is better than gold, yea, than fine gold; and my revenue than choice silver.
20 Путем праведним ходим, посред стаза правице,
I walk in the way of righteousness, in the midst of the paths of judgment:
21 Да онима који ме љубе дам оно што јесте, и ризнице њихове да напуним.
That I may cause those that love me to inherit substance, and that I may fill their treasuries.
22 Господ ме је имао у почетку пута свог, пре дела својих, пре сваког времена.
The LORD possessed me in the beginning of his way, before his works of old.
23 Пре векова постављена сам, пре почетка, пре постања земље.
I was set up from everlasting, from the beginning, or ever the earth was.
24 Кад још не беше бездана, родила сам се, кад још не беше извора обилатих водом.
When there were no depths, I was brought forth; when there were no fountains abounding with water.
25 Пре него се горе основаше, пре хумова ја сам се родила;
Before the mountains were settled, before the hills was I brought forth:
26 Још не беше начинио земље ни поља ни почетка праху васиљенском;
While as yet he had not made the earth, nor the fields, nor the beginning of the dust of the world.
27 Кад је уређивао небеса, онде бејах; кад је размеравао круг над безданом.
When he established the heavens, I was there: when he set a circle upon the face of the deep:
28 Кад је утврђивао облаке горе и крепио изворе бездану;
When he made firm the sides above: when the fountains of the deep became strong:
29 Кад је постављао мору међу и водама да не преступају заповести Његове, кад је постављао темеље земљи;
When he gave to the sea its bound, that the waters should not transgress his commandment: when he marked out the foundations of the earth:
30 Тада бејах код Њега храњеница, бејах Му милина сваки дан, и весељах се пред Њим свагда;
Then I was by him, [as] a master workman: and I was daily [his] delight, rejoicing always before him;
31 Весељах се на васиљени Његовој, и милина ми је са синовима људским.
Rejoicing in his habitable earth; and my delight was with the sons of men.
32 Тако, дакле, синови, послушајте ме, јер благо онима који се држе путева мојих.
Now therefore, [my] sons, hearken unto me: for blessed are they that keep my ways.
33 Слушајте наставу, и будите мудри, и немојте је одбацити.
Hear instruction, and be wise, and refuse it not.
34 Благо човеку који ме слуша стражећи на вратима мојим сваки дан и чувајући прагове врата мојих.
Blessed is the man that heareth me, watching daily at my gates, waiting at the posts of my doors.
35 Јер ко мене налази, налази живот и добија љубав од Господа.
For whoso findeth me findeth life, and shall obtain favour of the LORD.
36 А ко о мене греши, чини криво души својој; сви који мрзе на ме, љубе смрт.
But he that sinneth against me wrongeth his own soul: all they that hate me love death.
