Приче Соломонове 8

1 Не виче ли мудрост? И разум не пушта ли глас свој?

Roept de Wijsheid niet, en verheft niet de Verstandigheid Haar stem?

2 Наврх висина, на путу, на распутицама стоји,

Op de spits der hoge plaatsen, aan den weg, ter plaatse, waar paden zijn, staat Zij;

3 Код врата, на уласку у град, где се отварају врата, виче:

Aan de zijde der poorten, voor aan de stad, aan den ingang der deuren roept Zij overluid:

4 Вас вичем, о људи, и глас свој обраћам к синовима људским.

Tot u, o mannen! roep Ik, en Mijn stem is tot de mensenkinderen.

5 Научите се луди мудрости, и безумни оразумите се.

Gij slechten! verstaat kloekzinnigheid, en gij zotten! verstaat met het hart.

6 Слушајте, јер ћу говорити велике ствари, и усне моје отварајући се казиваће шта је право.

Hoort, want ik zal vorstelijke dingen spreken, en de opening Mijner lippen zal enkel billijkheid zijn.

7 Јер уста моја говоре истину, и мрска је уснама мојим безбожност.

Want Mijn gehemelte zal de waarheid bedachtelijk uitspreken, en de goddeloosheid is Mijn lippen een gruwel.

8 Праве су све речи уста мојих, ништа нема у њима криво ни изопачено.

Al de redenen Mijns monds zijn in gerechtigheid; er is niets verdraaids, noch verkeerds in.

9 Све су обичне разумном и праве су онима који налазе знање.

Zij zijn alle recht voor dengene, die verstandig is, en rechtmatig voor degenen, die wetenschap vinden.

10 Примите наставу моју, а не сребро, и знање радије него најбоље злато.

Neemt Mijn tucht aan, en niet zilver, en wetenschap, meer dan het uitgelezen uitgegraven goud.

11 Јер је боља мудрост од драгог камења, и шта је год најмилијих ствари не могу се изједначити с њом.

Want wijsheid is beter dan robijnen, en al wat men begeren mag, is met haar niet te vergelijken.

12 Ја мудрост боравим с разборитошћу, и разумно знање налазим.

Ik, Wijsheid, woon bij de kloekzinnigheid, en vinde de kennis van alle bedachtzaamheid.

13 Страх је Господњи мржња на зло; ја мрзим на поноситост и на охолост и на зли пут и на уста опака.

De vreze des HEEREN is, te haten het kwade, de hovaardigheid, en den hoogmoed, en den kwaden weg; Ik haat ook den mond der verkeerdheden.

14 Мој је савет и шта год јесте; ја сам разум и моја је сила.

Raad en het wezen zijn Mijne; Ik ben het Verstand, Mijne is de Sterkte.

15 Мном цареви царују, и владаоци постављају правду.

Door Mij regeren de koningen, en de vorsten stellen gerechtigheid.

16 Мном владају кнезови и поглавари и све судије земаљске.

Door Mij heersen de heersers, en de prinsen, al de rechters der aarde.

17 Ја љубим оне који мене љубе, и који ме добро траже налазе ме.

Ik heb lief, die Mij liefhebben; en die Mij vroeg zoeken, zullen Mij vinden.

18 У мене је богатство и слава, постојано добро и правда.

Rijkdom en eer is bij Mij, duurachtig goed en gerechtigheid.

19 Плод је мој бољи од злата и од најбољег злата, и добитак је мој бољи и од најбољег сребра.

Mijn vrucht is beter dan uitgegraven goud, en dan dicht goud; en Mijn inkomen dan uitgelezen zilver.

20 Путем праведним ходим, посред стаза правице,

Ik doe wandelen op den weg der gerechtigheid, in het midden van de paden des rechts;

21 Да онима који ме љубе дам оно што јесте, и ризнице њихове да напуним.

Opdat Ik Mijn liefhebbers doe beerven dat bestendig is, en Ik zal hun schatkameren vervullen.

22 Господ ме је имао у почетку пута свог, пре дела својих, пре сваког времена.

De HEERE bezat Mij in het beginsel Zijns wegs, voor Zijn werken, van toen aan.

23 Пре векова постављена сам, пре почетка, пре постања земље.

Ik ben van eeuwigheid af gezalfd geweest; van den aanvang, van de oudheden der aarde aan.

24 Кад још не беше бездана, родила сам се, кад још не беше извора обилатих водом.

Ik was geboren, als de afgronden nog niet waren, als nog geen fonteinen waren, zwaar van water;

25 Пре него се горе основаше, пре хумова ја сам се родила;

Aleer de bergen ingevest waren, voor de heuvelen was Ik geboren.

26 Још не беше начинио земље ни поља ни почетка праху васиљенском;

Hij had de aarde nog niet gemaakt, noch de velden, noch de aanvang van de stofjes der wereld.

27 Кад је уређивао небеса, онде бејах; кад је размеравао круг над безданом.

Toen Hij de hemelen bereidde, was Ik daar; toen Hij een cirkel over het vlakke des afgronds beschreef;

28 Кад је утврђивао облаке горе и крепио изворе бездану;

Toen Hij de opperwolken van boven vestigde; toen Hij de fonteinen des afgronds vastmaakte;

29 Кад је постављао мору међу и водама да не преступају заповести Његове, кад је постављао темеље земљи;

Toen Hij der zee haar perk zette, opdat de wateren Zijn bevel niet zouden overtreden; toen Hij de grondvesten der aarde stelde;

30 Тада бејах код Њега храњеница, бејах Му милина сваки дан, и весељах се пред Њим свагда;

Toen was Ik een voedsterling bij Hem, en Ik was dagelijks Zijn vermakingen, te aller tijd voor Zijn aangezicht spelende;

31 Весељах се на васиљени Његовој, и милина ми је са синовима људским.

Spelende in de wereld Zijns aardrijks, en Mijn vermakingen zijn met de mensenkinderen.

32 Тако, дакле, синови, послушајте ме, јер благо онима који се држе путева мојих.

Nu dan, kinderen! hoort naar Mij; want welgelukzalig zijn zij, die Mijn wegen bewaren.

33 Слушајте наставу, и будите мудри, и немојте је одбацити.

Hoort de tucht, en wordt wijs, en verwerpt die niet.

34 Благо човеку који ме слуша стражећи на вратима мојим сваки дан и чувајући прагове врата мојих.

Welgelukzalig is de mens, die naar Mij hoort, dagelijks wakende aan Mijn poorten, waarnemende de posten Mijner deuren.

35 Јер ко мене налази, налази живот и добија љубав од Господа.

Want die Mij vindt, vindt het leven, en trekt een welgevallen van den HEERE.

36 А ко о мене греши, чини криво души својој; сви који мрзе на ме, љубе смрт.

Maar die tegen Mij zondigt, doet zijn ziel geweld aan; allen, die Mij haten, hebben den dood lief.